Francuzi cene srpske radnike

- U početku sam radio kao automehaničar u Sitroenu. Pošto sam brzo naučio jezik, napredovao sam i dobijao sve veću platu. Imao sam čak i svoju sekretaricu. Kada sam se razveo sa Ljiljanom prešao sam u drugu firmu. Bio sam šef garaže i rukovodio sa 40 radnika. Pre nekoliko godina otvorio sam firmu K bat koja se bavi građevinarstvom - kaže Zoran za "Vesti".

On dodaje da se nije pokajao što je otišao u Pariz jer je tamo zarada neuporedivo veće nego u Srbiji. Radnik je mnogo sigurniji jer ne može tek tako da ostane bez posla. Čak i ako se to dogodi, plaća ga socijalno.

Kreće dedinim putem - Moj deda Danilo, čiji je nadimak bio Šop, bio je vlasnik jedne od retkih kafana u tom kraju. Zbog toga ću kada se vratim lokal da preuredim u kafanu i nastavim tradiciju - kaže Zoran.

- U svakom slučaju, sigurnost je mnogo veća na zapadu nego u Srbiji. Francuzi cene rad i ljudske sposobnosti, pa dobar radnik može lako da napreduje. Pokajao sam se što sam otišao iz Sitroena, ali ne i što sam pre nekoliko godina otvorio svoju firmu. Privatni biznis u Francuskoj i Srbiji ne može da se upoređuje. Tamo se poštuje zakon i svi imaju jednaka prava - ocenjuje Zoran.

On dodaje da je njegova bivša supruga posle razvoda otvorila firmu i kupila kuću, Ivan ima svoju, a on i ćerka su Ivana kasnije kupili zajedničku kuću. Iako ima francusko državljanstvo, Zoran planira da se vrati u Srbiju jer voli rodni kraj i zbog toga što će od francuske penzije mnogo bolje da živi u svojoj zemlji. Osim toga, Zoran u samom centru Markovca ima gotovo 500 kvadrata pod krovom. Pored porodične kuće, poseduje lokal i prodavnicu prehrambene robe.