Izbacuju Kosovo iz srpskog Ustava?

Partija Angele Merkel za promenu najvišeg pravnog akta u Srbiji. Ali ćutite, da "obični" Srbi ne saznaju

- Mislim da bi to olakšalo proces pristupanja države EU - rekao je Bajer za list "Danas".
Kada se tek nagađalo da li će lider Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandar Vučić raspisati vanredne izbore, oni koji su smatrali da će do izbora svakako doći navodili su kao jedan od ključnih razloga očekivanja EU da Srbija pristupi izmeni svog najvišeg pravnog akta i Kosovo i Metohiju izbaci iz Ustava.

Za taj posao neophodna je dvotrećinska saglasnost poslanika u parlamentu i zato je bilo važno da se ogromna popularnost SNS-a kapitalizuje u neophodan broj poslaničkih mandata. Tako bi, uz više nego kooperativnu vlast u Beogradu bila uklonjena i poslednja - ustavna brana za priznanje nezavisnosti otcepljene južne pokrajine, uslova koji će na kraju evropskog puta biti ispostavljen Srbiji.

Smeta im preambula

U uvodnom delu Ustava Srbije u prvoj rečenici se kaže da je Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije, da ima položaj suštinske autonomije u okviru Srbije i da iz takvog položaja slede ustavne obaveze svih državnih organa da zastupaju i štite državne interese Srbije na KiM.

Pre nekoliko dana, kada je za "Vesti" komentarisao najavu nove Rezolucije o KiM, predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo Milovan Drecun kategorično je odbacio mogućnost da bi naprednjaci mogli da pristanu na takav zahtev Brisela.

- U tom smislu ustavnih promena neće biti dok je SNS na vlasti i siguran sam dok je predsednik Nikolić na toj funkciji. Niko ne razmišlja da KiM izbaci iz preambule Ustava iz bilo kog dela - rekao je Drecun.

U DSS-u, stranci koja je glavni "krivac" što važeći Ustav ima ovakvu preambulu veruju da se iza, još uvek sporadičnih, najava ustavnih promena krije upravo namera brisanja Kosova iz preambule. Vučić je pre nekoliko meseci poručivao da "ne beži od promene Ustava". On se, međutim, nije određivao prema pominjanju Kosova u najvišem aktu, već je podsetio da je svojevremeno zahtev SNS-a za ustavnim promenama bio iniciran sa ciljem da se smanji broj poslanika sa 250 na 150.

Presudni glasovi Mađara

Osim dvotrećinske većine u parlamentu, za izmenu Ustava neophodan je i referendum na kojem za promenu mora da glasa većina od izašlih birača. SNS će sa svojim manjim koalicionim partnerima u budućoj Skupštini imati 158 mandata, pa su im za dvotrećinsko glasanje neophodni glasovi još devet poslanika, koje lako mogu pronaći među poslanicima mađarske i drugih manjina.