Jeremić dovodi Klarka u Srbiju

Kada je reč o Kristoferu Klarku, velike su šanse da ovog proleća on ipak poseti srpsku prestonicu i iznese svoje, sada već pomalo revidirane stavove o Principu i ulozi Srbije kao izazivača Velikog rata.

Kako "Vesti" saznaju, bivši šef srpske diplomatije Vuk Jeremić dovešće Klarka na međunarodnu konferenciju koju će organizovati njegov Institut za međunarodne odnose i održivi razvoj.
 

U Institutu, "Vestima" nisu potvrdili, ali ni negirali naše saznanje, uz objašnjenje da je sve u vezi sa skupom još u organizacionoj fazi. Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) takođe je pozvala pomenute istoričare na međunarodnu naučnu konferenciju koja će biti održana u Beogradu u junu ove godine.

- Zvali smo Klarka, ali nam on ništa nije odgovorio. Očekivao sam da Margaret Mekmilan dođe, ali se ona očito predomislila, verovatno je znala na kakve će profesionalne kritike njene teze ovde naići. Odgovorila mi je mejlom da neće doći - kaže za "Vesti" akademik Dragoljub Živojinović, predsednik Organizacionog odbora skupa SANU.
 

Samardžić: Manje odgovorni od Nemačke Od šestoro srpskih istoričara koji su na spisku učesnika sarajevske konferencije najpoznatiji je profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Nikola Samardžić, bivši član Liberalno-demokratske partije. - Moja tema se tiče karaktera nezavisnosti koje je Srbija stekla 1878. Posle Berlinskog kongresa ona nije bila nezavisna država prvog reda kao druge evropske zemlje tog vremena i time se njena odgovornost, koja postoji i koja je nepobitna, ne može porediti sa odgovornošću Nemačke, Austrougarske, Francuske ili Velike Britanije - objašnjava za "Vesti" tezu svog rada Samardžić.

Zanimljivo je videti kako na poziv i ceo kontekst gleda kanadska profesorka koja po tome što "delovi vlasti sponzorišu terorističke aktivnosti" vidi sličnost između Srbije uoči Prvog svetskog rata i današnjeg Irana!

- Mislim da sam ranije dobila poziv za konferenciju u Beogradu, ali će organizator možda promeniti mišljenje i neće želeti da učestvujem zbog mojih izjava o Gavrilu Principu - izjavila je svojevremeno za Radio Slobodnu Evropu.
 

Šarenac: Nauka pre politike - Oko tog skupa u Sarajevu stvorila se atmosfera koja nije dobra za nauku, pa se eto dešava da i predsednik države poziva naše istoričare da se prijave, što je krajnje neobično. Ne idem u Sarajevo sa već unapred određenim srpskim narativom, već sa temom koja je mene zanimala - o učešću manjina u redovima srpske vojske u Prvom svetskom ratu, a koja ranije nije obrađena - kaže za "Vesti" Danilo Šarenac, mladi istoričar iz Beograda koji je doktorirao upravo na temu Srbije i Prvog svetskog rata Osim Šarenca, koji se ozbiljno bavi ovim vremenskim razdobljem, za skup u Sarajevu prijavili su se i manje poznati istoričari iz Srbije Dajč Haris, Marija Kocić, Škrijelj Redžepi i Predrag Vajagić.

Ni Sarajevo, koje se ponadalo da će biti centralno mesto evropskog obeležavanja Prvog svetskog rata, neće imati priliku da uživo čuje Klarka i Mekmilanovu.

Sarajevski skup u organizaciji sedam instituta zemalja gubitnika iz Prvog svetskog rata institucionalno su bojkotovali istorijski instituti iz Beograda, uz procenu da će se na konferenciji više čuti političke osude Srbije nego istorijske činjenice. Ipak, pojedini srpski istoričari odvažili su se i prijavili radove, i to znatno pre nego što je ovog vikenda predsednik Tomislav Nikolić otkrio da je ubeđivao naučnike iz Srbije da idu na sarajevsku konferenciju, "kako se ne bi čula samo jedna strana".