Holbruk Tuđmanu: Sve smo pustili, ali Bosnu nećete deliti
Razgovor je vođen u Zagrebu 18. avgusta 1995. godine, nekoliko dana posle završetka akcije Oluja, kada je Holbruk krenuo u diplomatsku ofanzivu koja će rezultirati potpisivanjem Dejtonskog sporazuma. S Holbrukom su bili general Vesli Klark i Piter Galbrajt, tadašnji američki ambasador u Hrvatskoj.
Holbruk je u Zagreb došao posle razgovora s Miloševićem, koji mu je rekao da je spreman na pregovore i da priznaje da je istočna Slavonija deo Hrvatske, ali da to ne može javno reći. Holbrukov zadatak u Zagrebu bio je da nagovori Tuđmana da ne preduzima vojnu akciju u istočnoj Slavoniji i traži da se tu održi "status kvo" dok ne reše stvar u BiH. Razgovor se odvija neposredno pre zajedničke akcije hrvatske vojske i Armije BiH ka Banjaluci.
Kada je Tuđman govorio o hrvatsko-srpskom dogovoru, krenuo je od 1918. godine i rekao da je Jugoslavija bila u krizi otkako je osnovana, a potom prelazi na pitanje Banovine iz 1939. i podele BiH.
Tuđman: Gospodine, vi ste verovatno upoznati s kartom NATO-a i Evropske unije iz 1990. i 1993…
Klark: Ne sećam se takve mape NATO-a.
Tuđman: NATO-a ili Evropske unije. To je podela između Istoka, Rusije i Zapada.
Klark: To sasvim sigurno nije zvanični NATO-ov dokument.
Tuđman: Ne kao službeni dokument, nego strateško razmatranje, koncept…
Klark: Gospodine predsedniče, mogu vam reći da NATO nema nikakav strateški koncept te vrste. Video sam sve takve dokumente, ali ovoga tu nema.
Šušak: Ona se koristi kako bi mi bili napadani za navodne pregovore s Miloševićem. To nije naš (nejasno)...
Tuđman: To je mapa iz Brisela.
Holbruk: Molim vas, jesam li dobro shvatio o kojoj karti je reč? (...) Rekli ste da karta (salveta) koju su objavile londonske novine ne prikazuje vaše viđenje Bosne i Hercegovine i da ono što ste nacrtali Ešdaunu nije nešto što vi lično podržavate.
Tuđman: Svakako. Ipak, ja podržavam Henrija Kisindžera kad kaže "ako nismo mogli da spasimo Jugoslaviju, ne možemo da sačuvamo Bosnu i Hercegovinu".
Holbruk: Znate, Kisindžer je imao mnogo ludih ideja.
Tuđman: Ali su logične.
Holbruk: On nije glup, ali govori samo u svoje ime. Hteo bih to sasvim da razjasnim, da bude sasvim jasno, da vi i Milošević nećete deliti Bosnu. To je izuzetno važno. Morate biti u stanju da kažete predsedniku Klintonu, vrlo jasno, da delite američko viđenje regiona koje uključuje Bosnu kao posebnu naciju.
Šušak: Kao posebnu državu.
Holbruk: …uniju, federaciju, razumemo se. Posebnu državu u UN-u, sa sadašnjim granicama.
Tuđman: Dragi gospodine Holbruk, nisam samo tako spomenuo sporazum iz 1939… (…) Još od sporazuma Čerčila i Staljina o 50-50 podeli interesnih sfera u bivšoj Jugoslaviji…
Galbrajt: Dopustite mi da nešto kažem, gospodine predsedniče (…). Podržavamo teritorijalni integritet Hrvatske i takođe Bosne i Hercegovine. Nešto ranije pitali ste da li bi takozvani sporazum, koji nikada nije postojao, bio prihvatljiv za SAD. Odgovor je vrlo jasan: nikad neće biti prihvatljivo za SAD. Mi jednostavnino nećemo učestvovati u podeli Bosne ni pod kakvim uslovima (….)
Holbruk: Voleo bih da neke stvari raspravimo na ličnoj osnovi. Na prvom mestu, istočnu Slavoniju i Miloševića. Rekli ste da se ništa neće dogoditi u istočnoj Slavoniji u sledećih nekoliko meseci, ali posle isteka mandata UNCRO-u mogli biste preduzeti akciju.
Tuđman: Ako ne bude napretka u pregovorima.
Holbruk: Razumem. Hteo bih da budem vrlo iskren, zato što vam je naša administracija poslednjih meseci davala različite signale o vojnim aktivnostima. U novembru smo vam tražili da ne napadate, i niste. U martu smo se složili, (?) i vi niste napali. Ali onda je rat opet počeo. A kada ste ušli u zapadnu Slavoniju, ambasador Galbrajt i ja smo shvatili strateški značaj te operacije i pritiska izvršenog na Srbe, pa smo u Vašingtonu odlučno zastupali vaš stav. Gospodine predsedniče, (…) imali ste pravo na vojnu operaciju u zapadnoj Slavoniji i ja sam to uvek branio u Vašingtonu. Sećate se da smo se sreli u Londonu i tada smo se u američkoj ambasadi sreli s potpredsednikom Gorom. Bilo je vrlo dramatično, neki su tražili da se povučete iz zapadne Slavonije, ali mi smo rekli apsolutno ne, to je vaša zemlja. Zatim smo razgovarali o vašim aktivnostima u Livanjskom polju, i tu smo vam ponovo rekli "samo napred". Javno smo rekli da smo zabrinuti, ali privatno, vi ste znali šta mi želimo. Posle toga se pojavilo pitanje Knina, Sektora Sever i Sektora Jug, Piter je bio uključen u pregovore s Babićem oko plana Z-4, bilo je mnogo konfuzije. Vi ste krenuli napred. To je bio trijumf u političkom i vojnom smislu. Jedini problem su izbeglice. (…) Ali, gospodine predsedniče, ne mogu da napravim iskorak i u istočnoj Slavoniji i u BiH istovremeno. Usput budi rečeno, primetili ste da nisam spominjao suzdržanost u Livanjskom polju, nisam spominjao suzdržanost u zapadnoj Bosni. To je druga dimenzija. Ali podvlačim vrlo, vrlo strogu liniju prema istočnoj Slavoniji. Što više nam ponudite sada, što više fleksibilnosti, suzdržanosti i liderstva pokažete svetu, to će brže Hrvatska postati deo zapadne Evrope. A tamo pripadate.