Četvrtak 03.04.2014.
15:01
B. Simonović - Vesti

Ne dam pare, idem na robiju!

Posledice bahatosti: Pukotine i potonuća na livadama u Čarađu


- Sve je počelo u avgustu 2010. godine - kazuje ovaj nekadašnji radnik nikšićkog Monteksa, koji je bez svoje krivice pre 15 godina ostao bez posla i nije pristao da bude socijalni slučaj, već se vratio na svoje imanje u Donjem Čarađu, na granici Crne Gore i Hercegovine, ne bi li kako obezbedio egzistenciju. - Bez ikakve najave, iz pravca Latičnog je jednog dana počelo da gruva: samo se iznad Latičnog digne ona pečurka dima, taman kao da je eksplodirala atomska bomba, pa zemlja zadrhti baš kao da je jači zemljotres.

Privođenje Toma Manojlovića
 


Kako se to danima ponavljalo, otišli smo da vidimo. To je sama granica između Pive i Golije. Bilo nas je tog prvog dana može biti jedno četrdeset. Eto u neko doba kamioni u pratnji policije. Mi ih zaustavimo. Kud ste naumili, šta vozite, šta uništavate? Pitamo, niko ne odgovara, no policija bez ispita poče da nas apsi i trpa u "defendere" i "marice" i pravac Nikšić.


Tu nas saslušali, uzeli podatke. Džaba pričamo, ne slušaju nas. Vele, ne smijete to da radite i ne možete to da zabranite, to je višak naoružanja koji mora da se uništi... E, ako mora, onda nas selite nekud, nemojte da nas trujete i ubijate, jer nama tamo više nema života.


Pustiše nas. Mi kući, pa sjutridan ponovo u Latično. Mi da branimo i protestujemo, oni po svome, sila policije, bilo ih i po 150, vozila, helikopter nadlijeće... Ne slušaju nas više no da nijesmo živi, a čim neko od starešina migne, oni kidišu kao gladni vuci u ovce, potrpaju nas u vozila pa opet pravac Nikšić. Bilo tu i žena i staraca od preko osamdeset godina, molili, kumili - džaba, i prema njima kao i prema svima ostalima.

Bez milosti ni za žene
 


Ponovo saslušanja i ponovo mi uzaludu pričamo da mi samo branimo svoje, da branimo ekološku Crnu Goru i da ne možemo dopustiti da nam zagade imanja, da nam ogade život i otjeraju nas sa ognjišta ispod Orline na koja se naselio još naš prapredak, brat Pavla Orlovića, odmah poslije Kosovskog boja. Oni po svome, nas koje su priveli i po drugi put na sud, kazniše po 150 evra ili šest dana zatvora, s tim što moramo platiti i po 60 evra sudskih troškova koji se ne mogu podmiriti zatvorom.


Koga briga što smo mi ljudi sa sela, bez ikakvih primanja, mučenici koji žive od onoga što noktima zaradimo na posnim imanjcima, za nas je 150 evra bogatstvo - u dahu priča Tomo.
 

Ko je sve osuđen

Zbog protesta na Latičnom na novčanu kaznu od po 150 evra ili šest dana zatvora i po 60 evra sudskih troškova, osuđeno je 25 Golijana: Manojlovići - Dragutin, Tomo, Branislav, Slavka, Milan, Marija i Miloš, Goranovići - Slavko, Dragan, Čedo i Milija, Višnjići - Aćim i Spasoje, Perovići - Milan i Milić, Tepavčevići - Nenad i Aleksandar, Aleksić Radomir, Bjelica Božo, Doknić Marko, Kankaraš Daliborka, Purović Žarko, Milošević Miloš, Sušić Dragoljub i Ćorić Damjan. Samo dvoje je pristalo i platilo globu, a svi ostali su se opredelili da kaznu odleže u zatvoru.

Sutra - Niko ni da požali

2023 © - Vesti online