Sreda 02.04.2014.
20:55
telegraf.rs

Srbija će da se zaduži 5,5 milijardi evra do kraja godine!

Dug od 5,5 milijardi evra do kraja godine
 

Građani će taj manjak u budžetu osetiti kroz smanjenje lične potrošnje, a član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković kaže da nas samo štednja u javnoj kasi i smanjivanje budžetskog deficita na duži rok mogu spasti zavisnosti od stalnog novog zaduživanja, piše “Dnevnik”.


Od Svetske banke pozajmićemo i 200 miliona evra za Agenciju za osiguranje depozita, a računamo i na dva njihova kredita od po 250 miliona evra za “razvoj i restrukturiranje javnih preduzeća”. Ta dva zajma možda i nisu toliko velika ukoliko se uzme cela suma koju ove godine moramo da pozajmimo, ali su veoma bitna jer nam od njih zavisi odobravanje aranžmana s Međunarodnim monetarnim fondom. Opet, saradnja i pozitivna ocena MMF-a mogli bi nam doneti poboljšanje kreditnog rejtinga, što znači da bismo deo od tih 5,5 milijardi evra mogli pozajmiti donekle povoljnije. Uslov za odobravanje tih kredita je usvajanje niza reformskih zakona (o radu, o privatizaciji, o stečaju…), što je vlast najavila odmah po formiranju nove skupštine i vlade.

Međunarodni monetarni fond

 Dok se to ne desi, država će, barem kako je projektovano u budžetu, ove godine najviše pozajmiti od Ujedinjenih Arapskih Emirata – tri milijarde evra, plus još 275 miliona evra kao podrška projektima u poljoprivredi.

Za sada je od tog novca odobreno milijardu američkih dolara (nešto manje od milijarde evra) zajma budžetu, kao i 100 miliona dolara za agrar, a o ostatku će se verovatno razgovarati nakon formiranja nove vlade.

Državi bi svakako dobrodošao čitav taj zajam pošto je njegova prva tranša odobrena pod uslovima znatno povoljnijim od onih koje Srbija inače može dobiti na međunarodnom finansijskom tržištu: reč je o kreditu na deset godina uz godišnju kamatu od dva procenta, što je ministar finansija Lazar Krstić ocenio kao “poklon”. Primera radi, poslednji put kada se Srbija zaduživala prodajom evroobveznica na međunarodnom tržištu, jesenas, taj novac je dobila po kamatnoj stopi od blizu šest procenata.

Ministar finansija Lazar Krstić
 

Osim ovoga, država planira da se prodajom hartija od vrednosti na domaćem tržištu zaduži za 330 milijardi dinara, a na inostranom još 750 miliona dolara. Srbija će od Evropske investicione banke pozajmiti 100 miliona evra za rehabilitaciju puteva, a za istu namenu će nam Evropska banka za obnovu i razvoj dati dodatnih 100 miliona evra.

Od kineske Izvozno-uzvozne banke pozajmićemo 680 miliona dolara za drugu fazu projekta TE-KO “Kostolac”, od Svetske banke 50 miliona evra za sređivanje zemljišne administacije, a 40 miliona za zdravstvo…

S obzirom na to da BDP Srbije ove godine neće rasti više od jednog procenta, a ni u narednim godinama taj rast, po projekcijama, neće biti veći od tri posto, jasno je i zašto lična potrošnja stanovništva neće rasti. Takođe, po podacima Uprave za javni dug Ministarstva finansija, zaduženje države će do 2016. godine narasti na više od 27 milijardi evra, u odnosu na sadašnjih nešto više od 20 milijardi.

2020 © - Vesti online