Kako zaraditi za lekarske kontrole u Srbiji?

Otac Dejan radi kao moler kad mu zdravlje dozvoli jer ima benigni tumor na nadburežnoj žlezdi i visok krvni pritisak. Za žlezdu, koristi hormonske lekove kojih često nema, pa ih plaća oko 40 evra. Majka Biljana radi dva meseca u privatnom trgovinskom preduzeću u Surdulici, na određeno, dok ima posla i još nije primila prvu platu. Danilo slobodno vreme provodi sa 16-godišnjom sestrom Jovanom, učenicom druge godine Srednje medicinske škole u Vranju, i 7-godišnjim bratom Vukašinom , učenikom drugog razreda osnovne škole. Ne sme da se zamara, pa slobodno vreme koristi za lagane šetnje i uz igrice na starom kompjuteru.

Njegov otac Dejan sedi za stolom sa hrpom papira, otpusnih listi i dijagnoza bolesti. Njihov život odjednom se promenio i došli su do ruba materijalne propasti.

- Sve je počelo 2012. godine kad sam se vratio iz Beograda, gde sam sa svojom molerskom ekipom radio punih osam godina. I mokraća i stolica su mi bile krvave. Pritisak se nije skidao, 230 sa 140. Nakon pregleda poslat sam hitno za Beograd u Klinički centar na odeljenje endrokrinologije.

- Zahvaljujući dr Đuri Macutu zbrinut sam, otkriven mi je benigni tumor na nadbubrežnoj žlezdi i urtvrđena terapija. Moram da pratim to i odlazim na preglede na tri ili šest meseci, kako bi se videlo da li će biti neizbežna operacija, za koju je lekar rekao da je izuzetno teška jer se otvara ceo stomak. Pratimo i drugu nadbubrežnu žlezdu koja ima nepravilan oblik, ali zasad ne pokazuje nikakve degerativne promene. U Beogradu su mi otkrili polipe na debelom crevu koje sam uspešno operisao, ali moram sam na dijetu i da nastavim da bolnički pratim stanje - priča Dejan koje su ga sve nevolje snašle.

Bašta kao pomoć Biljana je počela da radi kod privatnika kao trgovac, u smenama, za dva meseca imala je samo jedan slobodan dan. Kad dođe s posla, radimo oko bašte koja je pored kuće i gde gajimo povrće za naše potrebe.

Golgota malog Danila krenula je iste 2012. godine. Igrao je fudbal u petlićima Morave iz Hana, bio jedan od najboljih i tog leta je trebalo da ode na probu u OFK Beograd. Na treningu je, u punom trku, nezgodno pao na koleno. Pukla je čašica, sve je bilo pokidano, kosti izletele. Šest meseci je koleno bilo u gipsu, nije mogao da hoda. U školu su ga odvodili kolima. Kad se oporavio, morao je da kaže zbogom fudbalu što ga je teško pogodilo.

- Početkom naredne 2013. godine Danilo je počeo da poboljeva, da oseća glavobolje, mučnine, bol u grudima, znojenje, hladnoću u nogama i rukama. Sve je to bilo sporadično i mislili smo da je nazeb u pitanju, da će to proći. Kad su od jeseni ti simpotomi postali sve jači, kad je počeo da malaksava i gubi boju na licu, hitno smo ga odveli lekaru u Hanu koji ga je prosledio za Vranje kod vrsnog dečjeg kardiohirurga dr Lazara Stankovića. On je ustanovio suženje srčane aorte i odmah nam dao uput za Institut za majku i dete u Beogradu. Primio nas je dr Vladislav Vukomanović kome smo večno zahvalni što je Danilo ostao živ. Urađena je hitna operacija, koja je trajala četiri sata. Operaciji je prisustovao ceo konzilijum lekara. Suženje aorte je bilo na 1,5 mm i mogla je samo "vlas da prođe", kako je rekao doktor. Proširena je na 14 mm, tako što su mu ugrađena tri stenta, dva štita i jedna pumpica ili balon. Danilo mora na redovne kontrole jednom ili dva puta mesečno u narednih tri do pet godina kako bi se pratilo stanje i ako sve bude kako treba, imaće još jednu operaciju kako bi mogao normalno da živi. Naravno, pod određenim životnim uslovima kojih mora da se pridržava do kraja života - navodi Dejan.

Kostiće brine što nemaju novca za odlazak na lekarske kontrole malog Danila. Vladičin Han je najsiromašnija opština u Srbiji i od lokalne vlasti ne mogu mnogo da očekuju.

Rad s prekidima - Prošle jeseni se desilo da sam radio 10 dana bez prekida, a onda je prokrvarila stolica. Morao sam dva meseca da ležim kod kuće, mirujem i pijem lekove kako bih se oporavio.

- Najteže mi pada što ne mogu da radim bez prekida. Ali, bez obzira na bolest i zabranu, čim dođe sezona, počnem sa molerskim radovima. Moram, jer kako da dođem do novca da decu ishranim, odškolujem, da imam, barem, za jednu Danilovu kontrolu. Za moje kontrole ne marim. Ako mogu otići ću jednom u godini. Najviše se bojim da me bolest ne sputa pa da ne mogu uopšte da radim - kaže Dejan.

Kuću u selu je sagradio od molerskog rada u Beogradu, gde je radio od jutra do mraka. Želeli su puno toga da steknu. Ali, bolesti su ih zaustavile i vuku ih unazad, u nemaštinu.

- Deca neće ostati gladna i žedna, niti gola i bosa, radiću po ceni sopstvenog zdravlja, ali nedostatak novca za Danilove kontrole je veliki problem, to nas dodatno ubija, donosi nespokojstvo, nervozu, bol i suze, naročito noću kad legnemo da spavamo - priča Dejan.

Danilo odlazi polako iza kuće i kroz naivni dečji osmejak naglašava:

- Idem da vidim kako cvetaju šljive.