Sa severa Kosova na krov Afrike

Na vrhu ostavili zastavu Srbije

- Put nas je vodio preko Istanbula i Aruše u Tanzaniji do podnožja snegom obelelih vrhova Kilimandžara. Penjanje je trajalo šest dana, do Huru-pika smo prešli četiri klimatske zone, od tropskih vrućina u podnožju, do snega, leda i ekstremnih hladnoća na vrhu - ističe Rodoljub - Rade Knežević i dodaje:

- Prvi bazni kamp (Mandara) bio je na 2.709 metara, poslednji -četvrti (Kibo-kamp) na 4.708 metara. Polako smo se aklimatizovali, sigurno osvajali kilometar po kilometar i na kraju svi zdravi, živi i radosni stigli do cilja. Bilo je naporno, ali ne žalimo, osvajanje Kilimandžara zauvek će ostati urezano u našem lepom sećanju. Drago nam je što smo na krovu Afrike ostavili zastavu Srbije i zastavice planinarskih društava Kopaonik i Zmaj. Svako ko tamo dođe moći će da vidi da su i planinari sa severa Kosova bili na krovu Afrike - naglašava Knežević.

Prilikom penjanja: Trojica planinara sa severa Kosova

Mamac za mlade

Planinarska društva Kopaonik u Leposaviću i Zmaj u Zvečanu okupljaju više stotina mladih sa severa Kosova i Metohije i drugih delova Srbije. Do sada im je najvažnija bila masovnost i što bolje upoznavanje prirodnih lepota Kosova i Metohije i Srbije. Rade Knežević i članovi Kopaonika svake godine organizuju, često u saradnji sa članovima Zmaja, pohode Rogozni, Šar-planini, Prokletijama, Kopaoniku... Obilaze i za Srbe poznata istorijska mesta u Makedoniji, Grčkoj, Bugarskoj... Neki bivši članovi Zmaja, sada veterani, već su osvajali Elbrus i Monblan.

- Mene su najviše mučile nagle promene vremena, razređen vazduh, vrtelo se u glavi, bilo je i nekih koji su hteli da odustanu, ali smo, ipak, na kraju, svi stigli do Huru-pika. Naš uspeh je još veći ako se zna da samo 25 odsto onih koji pođu ka vrhovima Kilimandžara do njih i stignu. Našem uspehu najviše su doprinele dobre pripreme koje smo imali, ali i velika želja da ne izneverimo naše sunarodnike na severu Kosova i Metohije - ističe Dragoljub - Bube Dražović.

Čestitke

- Svi nam u Leposaviću, Zvečanu, Kosovskoj Mitrovici i Zubinom Potoku, gde su ljudi godinama preokupirani borbom za opstanak, čestitaju što smo uspeli da realizujemo jedan ovako veliki i težak poduhvat.
- Mnogo mladih želi u planinare, lep je ovo sport. Moramo ojačati naša planinarska društva i pokušati da osvojimo još neke poznate svetske vrhove. Kad se jednom krene u visine, čovek se teško zaustavlja - dodaje treći član ekspedicije sa severa Kosova Ljubomir Pantović.