Biserko: Srbija videla SFRJ kao Veliku Srbiju
Dok ju je ispitivao zastupnik Hrvatske Kir Starmer, Biserko je izjavila da je Srbija, "krajem 20. veka", počela da sprovodi devetnaestovekovni "projekat jedinstva i ujedinjenja svih Srba", što nije odgovaralo "duhu vremena", naročito posle pada Berlinskog zida.
"Logika iza toga je da je Srbija oduvek shvatala Jugoslaviju kao Veliku Srbiju... Srbija je uvek negirala prava i identitete Makedoncima, Hrvatima i drugima... Nije razumela da su se ti narodi emancipovali i stvorili svoje identitete tokom 20. veka... To je bilo ključno za razumevanje negiranja i nepriznavanja postojanja tih
naroda... koje je bilo vrlo prisutno u kampanji uoči rata - 'Hrvati su Srbi, Muslimani su Srbi' i tako dalje. To je zaista devetnaestovekovna teorija nacija", ocenila je Biserko.
Naglasila je da je taj "srpski nacionalni program" odigrao "ključnu ulogu u tragičnom raspadu Jugoslavije". Od smrti Josipa Broza Tita, kako je rekla, "nijedna druga republika nije razmišljala o odvajanju i odlasku iz Jugoslavije".
Biserko je izjavila da su vlasti Slobodana Miloševića, posle pada Berlinskog zida, nastavile "krstaški rat protiv Jugoslavije, uništavajući sve federalne institucije i stvarajući svršen čin", na koji je međunarodna zajednica zakasnila da reaguje.
Tokom unakrsnog ispitivanja, zastupnik Srbije Novak Lukić pitao je svedokinju na čemu je zasnovala tvrdnje iz pisane izjave da su vlasti Srbije scenario za raspad Jugoslavije "pripremile unapred". Biserko je odgovorila da je tu tvrdnju utemeljila na "brojnim javnim dokumentima i medijskim najavama rata i pripremama srpskog naroda za ono što će doći".
Na zaključak Biserko o ključnoj ulozi vođstva Srbije u razbijanju Jugoslavije, advokat Lukić uzvratio je pitanjem: "Znate li ko je izgovorio rečenicu: 'Mislim da sam obavio zadatak, Jugoslavije više nema?'".
"Da, znam, to je rečenica koju je izgovorio Stjepan Mesić koji je tada bio predsednik Jugoslavije, ali koji de fakto nije bio predsednik Jugoslavije. Instalirala ga je međunarodna trojka i nije imao nikakvu kontrolu i ingerencije nad, recimo, JNA".
Osporavajući njenu stručnost da svedoči kao veštak, advokat Lukić ukazao je na nedostatak izvora i referenci u pisanoj izjavi koju je Biserko predala sudu, tvrdeći da je ona sudu ponudila svoje lične stavove.
"Moji lični stavovi proizlaze iz brojne literature koju sam pročitala, iz iskustva diplomate u jugoslovenskoj diplomatiji, iz rada ovih 25 godina, tokom kojih sam se bavila u velikoj meri srpskim nacionalnim programom, srpskim nacionalizmom", odgovorila je Biserko.
Na pitanje šta je po obrazovanju, odgovorila je da je završila Ekonomski fakultet u Beogradu, ali da je od 1974. do 1992. radila u Ministarstvu inostranih poslova SFRJ. Biserko je potvrdila i da je 2002. sarađivala sa tužilaštvom Haškog tribunala u pripremi izveštaja o medijima u Srbiji za suđenje Slobodanu Miloševiću.