Kasapima sude u Hagu?

Posle višemesečnih konsultacija iza strogo zatvorenih vrata, zemlje članice su odlučile da se osobama koje bude optužio šef specijalnog istražnog tima Klint Vilijamson sudi u Holandiji. Ovo je Tanjugu rekao briselski diplomata, objasnivši da je u Prištini ne bi bilo moguće obezbediti adekvatnu zaštitu svedoka i ostalih učesnika u procesu.

Premda niko nije želeo da zvanično potvrdi ovu informaciju, nezvanično je i "Vestima" iz diplomatskih izvora potvrđeno da je sud u Hagu opcija za one zločine koje će proizvesti Vilijamsonova istraga.

U optužnici Tačijevi ljudi? Pre nekoliko meseci u medije je procurela informacija da je specijalni istražni tim Evropske unije završio istragu i da će optužnica obuhvatiti bivše komandante Oslobodilačke vojske Kosova. Od tada je Tači intenzivirao kampanju da se takvo suđenje održi u Prištini, uz učešće kosovskih sudija i tužilaca. Zajedno sa ministrom pravosuđa Hajredinom Kučijem oni su lobirali u evropskim prestonicama, ali i Vašingtonu, sa ciljem da ograniče štetu koju će optužnice, za koje se očekuje da će obuhvatiti i neke bliske Tačijeve saradnike, naneti reputaciji njegove Vlade i OVK.

- Preuranjeno je komentarisati, ali neke stvari su sada jasno vidljive. Zbog poznate situacije u pravosuđu na Kosovu i Metohiji evidentno je da oni koji su počinili teške zločine nad civilnim stanovništvom izmiču pravdi i da Euleks sa svim svojim tužiocima i sudijama nema kapaciteta za to. Kada je reč o sudu koji bi mogao da ih izvede pred lice pravde, prva varijanta je bila da to bude u Briselu, jer je najveći problem ugroženost svedoka - kaže Milovan Drecun, predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju.

Podsećajući na slučaj koji se pred međunarodnim sudom vodio protiv ratnog komandanta OVK Ramuša Haradinaja, Drecun kaže da se "videlo kako su svedoci stradali i likvidirani".

- Zato je Brisel bio dobra opcija da se prikriju dokazi o svedocima. Tamo ide mnogo ljudi poslom i ne bi bilo lako ući u identitet svedoka. U Hagu je teža situacija. Ali, u svakom slučaju, formiranje suda pokazuje da je čitava međunarodna zajednica pritisnuta činjenicama i težinom izveštaja Dika Martija i da ne mogu da se zatvaraju više oči. Došlo je vreme da se konačno raspetljaju neki zločini - optimistički zaključuje Drecun.

Suđenje Haradinaju, ali i njegovom saborcu iz OVK Fatmiru Ljimaju u Hagu podiglo je veliku prašinu, a tim povodom srpsko Tužilaštvo za ratne zločine sačinilo je dokument s imenima svedoka ubijenih u procesu protiv bivših dvojice komandanata i okolnostima pod kojima su likvidirani.

Briselski sporazum prekretnica Milovan Drecun smatra da je upuštanje u briselske pregovore Beogradu dalo političku težinu i mogućnost da punim kapacitetom insistira da proces istrage i suđenja za ratne zločine bude sproveden do kraja. - Briselski sporazum je prekretnica. Daje pun kapacitet Beogradu da pokrene istragu i insistira na suđenju za ratne zločine. Da nije bilo konstruktivnog ponašanja Beograda, ne bismo došli do svega ovoga i formiranja suda uz podršku i Brisela i Vašingtona - kaže Drecun.

Srpski tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević svojevremeno je izjavio da je više od 40 svedoka u procesu protiv Haradinaja i Ljimaja ubijeno ili zastrašeno, posle čega je usledio demanti iz Haškog tribunala.

Ranđel Nojkić, lider SPO-a na Kosovu, kaže da ako međunarodna zajednica želi da zadovolji pravdu i procesuira sve ratne zločine na isti način, onda će taj sud biti van Kosova.

- Međunarodna zajednica je suočena sa činjenicom da nema pravde na Kosovu i da pravosuđe neće moći da se izbori sa likvidacijama svedoka i zastrašivanjem. Mislim da su nakon iskustva sa Haradinajem i Ljimajom svi suočeni sa ovim činjenicama, i da će međunarodna zajednica pokušati na svaki način da zaštiti svedoke - kaže Nojkić.

Istraga Klinta Vilijamsona o izveštaju Dika Martija u kome su opisani zločini pripadnika bivše OVK nad Srbima, Romima i "nelojalnim" Albancima nakon povlačenja srpske vojske i policije sa Kosova 1999. godine, počela je pre četiri godine. Najviše pažnje u tom izveštaju izazvali su navodi o monstruoznom vađenju organa od kidnapovanih civila u takozvanoj Žutoj kući u centralnoj Albaniji, nakon čega su ti organi prodavani na ilegalnom tržištu.

Kuči kratkih rukava Kako prenose beogradski mediji, Hajredin Kuči je prošle nedelje u Brisel otišao sa predlogom kosovske vlade prema kome bi glavni pretres trebalo da se održi u Prištini, a da se van Kosova odvijaju samo delovi procesa u kome se pojavljuju zaštićeni svedoci. Međutim, ambasadori zemalja članica EU odbacili su i tu ideju.