Švajcarski list: Srbija između čekića i nakovnja
U komentaru se navodi da "Albanija, Makedonija, Crna Gora i Srbija žele da pristupe Evropskoj uniji (EU) ali ne žele da na kocku stavljaju ni svoje ekonomske veze i isporuke gasa sa Istoka".
"Albanija i Crna Gora - s one strane ruskog gasovoda, brzo su se odlučile i osudile kršenje međunarodnog prava. Makedonija i Srbija oklevaju. Novi sukob Istoka i Zapada doveo je pre svega Beograd u neprijatnu dilemu", piše švajcarski list u današnjem onlajn-izdanju.
List ukazuje da Srbija "želi da bude u dobrim odnosima sa Moskvom, jer Rusija zajedno sa Kinom u Savetu bezbednosti UN ne prihvata jednostrano proglašenu nezavisnot Kosova". Ali, "to što se Kremlj pozvao upravo na kosovski uzor da bi opravdao secesiju Krima, iritiralo je najpre Beograd".
"Sa olakšanjem je srpska vlada primila k znanju da Rusija ostaje na dosadašnjoj poziciji oko kosovskog pitanja. Da velike sile međunarodno pravo selektivno primenjuju, na Balkanskom poluostrvu ne čudi nikoga", piše švajcarski list.
No, kako se ističe, "Beograd sebi još manje može da dopusti razdor sa EU jer ove godine počinju pregogvori sa EU, a sredstva iz evropskih fondova su važna da bi se ublažile posledice privatizacije propalih državnih firmi".
Dalje se navodi da "poslednji rok da Srbija o ovom pitanju definiše svoj stav, jeste formiranje nove vlade, te je zato pažnju privuklo nedavno saopštenje Ministarstva inostranih poslova".
"U njemu se navodi da Srbija naglašava poznatu i nepromenjenu poziciju u vezi sa pitanjem Krima. Čak ni novinari vladi bliskog dnevnika Politika nisu imali pojma o kakvom stavu je reč. Niko u Ministarstvu nije mogao da obrazloži 'poznatu poziciju'. Do danas znamo samo da je 'nepromenjena'", piše "Noje cirher cajtung".