Naša radost, vaša zasluga

Nemanja i Dijana

- Svaki dinar nam je velik kao kuća, a o paketima da i ne govorim. Ovim dragim ljudima, kao i svim našim dobrotvorima, koji su nam prethodno poslali pomoć, neka dragi Bog donese milosrđe i brojne blagodeti. Da su živi, zdravi i da ih sreća uvek prati, jer svojim delima to i mnogo više zaslužuju. Staru kućicu, koju smo uzeli pod kiriju, dve sobice, kujnu i hodnik smo okrečili. Kupili smo polikolor, pa je Dražen sve sam uradio. Kao pravi majstor, što me čini ponosnom. On je sada glava kuće i o svima brine. Posebno o mlađim sestrama i bratu. Inače, u sobama se pojavila vlaga, pa smo na tim mestima išmirglali i stavili lepka. Sada je mnogo bolje - kaže vidno obradovana Radmila, preuzevši donaciju dobročinitelja iz Nemačke.

Vredno radi: Dražen Milić

Otvorivši pakete donatorke Nadežde, čuli su se uzvici oduševljenja najmlađih, Dijane i Nemanje. Jedino Klaudija nije bila kod kuće, pošto je imala obaveze u školi. Deca su se brže-bolje latila slatkiša i igračaka. Za Klaudiju je stigao školski pribor, a bilo je i odeće za Radmilu, nešto hrane i stvari za kuću.

Radmila Drljača

- Sve je prelepo! Ovo je za njih praznik. Puno mi je srce kada su oni radosni i veseli. Koliko su lošeg proživeli, vreme je da malo odahnu i normalno provode svoje mladalačke dane - navodi Radmila.

Ova nesrećna žena, koju je život mnogo puta bacio na kolena, rodom je iz Bihaća, gde je odrasla i imala veliku ljubav Gorana Milića sa kojim je dobila najstarijeg sina. Nažalost, on je poginuo ubrzo po izbijanju rata na čišćenju terena.

- Mnogo toga mi prođe kroz glavu kad legnem da spavam. Ono loše, ne dao bog nikome, jer sam od zlostavljanja drugog supruga jedva ostala živa. Mislim i šta bi bilo da je moja prva ljubav Goran ostao u životu, da nije nastradao na ratištu. Život je čudo, a moj je više od toga. Deca su mi sve i njih moram da izvedem na pravi put, da zaborave sve što ih je snašlo - kaže Radmila.

Ne beži od posla

Radmila se, pre posete reportera "Vesti", borila nekoliko dana sa virusom. Imala je temperaturu, ali bolje je sada i nada se, kad se oporavi, da će naći neki posao. Pre svega kao čistačica.
- Počinju ljudi da kreče, sređuju kuće, bašte, pa ima posla. Radim pošteno i više nego što je potrebno. Gde me bar jednom uposle, upamte me, pa me preporučuju drugima. Ništa mi nije teško kad su deca u pitanju, za njih moram da se borim kako znam i umem - iskreno će Radmila.

Dražena smo zatekli u kuhinji gde sedi na stolici i vredno radi. Opšivao je sandale posebnom šusterskom iglom i koncem. Posao je težak, mora da pazi na prste i sve to čini precizno. Ne sme da pogreši. Radi za neku privatnu firmu po ceo dan, kako bi izvukao neku dnevnicu.

Dar i za sestre Đorđević

Plemeniti Radojica Blažić iz Nemačke mislio je i na tri mlade i vredne učenice koje, nažalost, materijalna situacija i nemaština umnogome ograničavaju da ostvare sve svoje potencijale, poslavši im, takođe, 100 evra. U pitanju su sestre Sandra, Jelena i Marija Đorđević iz sela Predkolce kod Vladičinog Hana, kao i njihova majka Milena, kojima će narednih dana biti uručen ovaj prilog. A koliko će doneti radosti i u njihovom skromnom domu, ovaj čovek dobrog srca, moći će da pročita u jednom od narednih izdanja našeg lista.

- Nije lako, ali samo da ima posla. Nema ga uvek, pa zato radim kada me pozovu. Znaju šta smo sve preživeli, da smo zlostavljani i da se mučimo da preživimo. Meni ništa nije teško. Volim da radim. Najveća želja mi je da nađem neki siguran posao, bilo kakav, ali za stalno. Kada bih mogao da izučim neki zanat, to bi nam bilo sigurnije - priča najstariji Radmilin sin Dražen Milić, pazeći na sandalu.

POZIV DONATORIMA

Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.

Odlazimo od ove siromašne, ali ponosne i vredne porodice. Troškovi stanarine, struje i ostalih komunalija su im najveći problem. Ali, zahvaljujući pomoći čitalaca "Vesti" sa svih strana sveta, uspevaju, kako kažu, da zakrpe sve mesečne troškove.