Položaj Srba je sramota i Hrvatske i EU

Milorad Pupovac, kandidat za poslanika u Evropskom parlamentu

Na listi ste SDP-a za skore izbore za Evropski parlament, šta bi vaš izbor značio za srpsku zajednicu?
- Moj ulazak u Evropski parlament omogućio bi da se glas Srba i drugih manjina, glas antifašista i građanskih nevladinih organizacija, te glas nerazvijenih i zapostavljenih krajeva čuje i u evropskim okvirima. Ulazak u to telo omogućio bi jačanje naše političke snage i uticaja, te uticaja naših partnera. Dosad su o nama tamo govorili samo drugi, i ne uvek najlepše. Sad je vreme da se tamo čuje i naš glas, kako mi vidimo svoje mesto u Hrvatskoj i mesto Hrvatske u Evropi, glas o potrebi za jednakošću, i nas u Hrvatskoj i Hrvatske u Evropi.

Da li će članstvo Hrvatske u EU ubrzati rešavanje srpskog pitanja?
- Za Srbe kao i za sve građane Hrvatske je dobro što je ona postala članica Unije. Pristupnim ugovorom problemi izbeglica, ustavnog zakona o manjinama, regionalnog razvoja i tolerancije postali su i evropski problemi. Mi smo sada i evropski građani, pa su naša prava postala i evropska pitanja. Problem je, međutim, u tome što se u Hrvatskoj nakon ulaska zaboravilo na to. Neki zato što misle "mi smo sad članica pa možemo po starom", a neki zato što se ne snalaze ni u Hrvatskoj ni u Evropi.

Umesto za tužbu, novac za povratak Srba

Kako doživljavate sudski proces u Hagu po tužbama za genocid?
- Proces nije trebalo da se dogodi. Umesto tog suđenja, koje je pokrenula Hrvatska, trebalo je posvetiti pažnju Srbima u Hrvatskoj, posebno povratku izbeglica i obnovi izbegličkih krajeva. Taj novac od više miliona evra trebalo je za to upotrebiti, a ne za dokazivanje onog što znamo: bilo je ratnih zločina i zločina etničkog čišćenja koje još nije kažnjeno. Na tome treba da rade Hrvatska i Srbija. Što se genocida tiče, on je prema Srbima počinjen u Drugom svetskom ratu. Treba se odlučnije suprotstavljati onima koji i danas u Hrvatskoj vređaju sećanje na taj strašan istorijski zločin.

Ni aktuelna vlast u Hrvatskoj nije pokazala poseban senzibilitet prema Srbima, osim insistiranja na dvojezičnim tablama?
- Nažalost, nije. Više je nego prepolovila novac iz budžeta za obnovu i stambeno zbrinjavanje. Novac za regionalni razvoj, posebno povratničkih sredina smanjen je još i više. Istina je da je Vlada u problemima, ali zabrinjava nedovoljna posvećenost povratku Srba i razvoju povratničkih sredina. To baca senu na pošteno držanje Vlade i premijera kad je u pitanju ćirilica i suprotstavljanje mržnji i netoleranciji.

Referendum o ćirilici još je opcija, inicijatori čekaju odluku Sabora, kakva bi ona mogla biti?
- Velika većina u Saboru je protiv tog referenduma. Odluka još nije donesena zbog političkog natezanja o tome ko je treba doneti - Sabor ili Ustavni sud. Zbog izbora za Evropski parlament i mogućih prevremenih izbora u Vukovaru, očito se odlaže donošenje takve odluke od strane Sabora.

Najteži povratnički slučajevi - Kunić, Miladinović, Popović, Gajić... još su nerešeni?
- Biće rešeni. Kao i drugi i finansijski teži slučajevi poput Kasumova iz Benkovca. To je već odavno moralna i pravna sramota i hrvatskog i evropskog pravosuđa. Uzmu ti tvoje, bespravno preuređuju, nakon godina borbe dobiješ to nazad i onda ti presude da platiš što je neko bespravno i besplatno koristio tvoje, zarađivao na tome, a od tebe traže da platiš njegova neovlašćena ulaganja.

Izbeglički status dok se ne ostvare prava

Hoće li Hrvatska, kao što se spekuliše, uspeti da kod UNHCR-a potezom pera ukine izbeglički status prognanih Srba?
- Bilo je takvih namera, ali smo se usprotivili. Proces povratka i rešavanja stambenih pitanja će biti nastavljen. Saglasni smo sa time da se status izbeglica briše samo onima kojima je rešeno pravo na povratak, na obnovu, na stan... Protivićemo se tome da ljude brišu zbog toga što ih je neko držao u dugotrajnom izbegličkom stanju s ciljem da se ne vrate, a sad bi delovao po zaključku: vi ste tako dugo u statusu izbeglica da više to i niste.