Koga izabrati: ljubavnike ili preobraćene muškarce?
U drugoj najmnogoljudnijoj zemlji na svetu, registrovano je čak 1.600 stranaka, a neke od njih imaju izuzetno neobična imena. Kumar Sri Sri je osnivač Stranke indijskih ljubavnika. Simbolično, stranka je osnovana na Dan zaljubljenih, 14. februara 2008. godine. Na partijskim plakatima "indijskih ljubavnika" dominira roze boja, a okićeni srcima partijski aktivisti promovišu ideju slobodne ljubavi između ljudi koji pripadaju različitim kastama i verama - što im brane roditelji.
Lider stranke je izabrao kandidate koji će se boriti za glasove u državi Tamil Nadu, a nada se da će osvojiti između 40.000 i 50.000 glasova. Na državnim izborima održanim 2011. godine osvojili su poverenje samo 3.000 birača.
Za sada, "ljubavnička stranka" funkcioniše samo u toj državi, ali njen vođa najavljuje da će posle predstojećih izbora stranku registrovati i na federalnom nivou. Simbol stranke je Tadž Mahal uramljen srcem.
Da bi indijska Izborna komisija registrovala neku stranku, neophodno je podneti detalje o imenu, adresi, broju članova (najmanje 100), ciljevima i strukturi partije. Registracija košta 10.000 rupija, odnosno oko 120 evra.
Anil Verma, šef delhijskog Saveza za demokratske reforme, kaže da Izborna komisija može da odbaci prijavu za registraciju stranke ako nisu ispunjeni svi traženi uslovi, ili ako se naziv stranke očigledno odnosi na pripadnost kasti ili veri. Ipak, Verska politička partija preobraćenih muškaraca uspela je da se registruje. Kao i Partija siromaha, Tvoja-moja partija...
Postoji i Indijska okeanska partija, osnovana 2010. godine, koja na svom sajtu tvrdi da je "okean filozofije, poštenja, okean u kojem se razvija moć stvaranja napredne Indije". Simbol te stranke, ipak, nije ni okean niti talas - već telefon! Koji predstavlja vezu među ljudima.
U Indiji postoji i Partija piramide, koja još od 1999. godine pokušava da "proširi koncept vegetarijanstva i meditacije", jer je "meditacija istinski izvor mudrosti".
Tehnički, ako stranka ne učestvuje na šest uzastopnih izbora, briše se iz registra partija. Često se, međutim, niko time ne bavi, niti to ikoga zanima, kaže Verma, dodajući da ljudi često osnivaju partije zbog socijalnog ugleda i moći, ali i zbog poreskih olakšica. Ironija je, zaključuje, to što najveći broj stranaka nikad ne izađe na izbore.