Putin, novi ruski car (4): Sam protiv svih

Vladimir Putin: O njegovoj ulozi u KGB-u postoji veliki broj mitova

Reč je o informacijama o političkim partijama, o tendencijama unutar tih partija, o

liderima - i tadašnjim i mogućim budućim - o pripremi ljudi za određena mesta u

partijama i državnom aparatu. Bilo je važno znati ko, kako i šta radi, šta se dešava u Ministarstvu inostranih poslova zemlje koja nas je zanimala, kako ona gradi svoju politiku po raznim pitanjima u raznim delovima sveta. Ili, kakvi će biti stavovi tih zemalja na pregovorima, recimo, o razoružavanju - ispričao je jednom prilikom Putin na početku političke karijere.

Potpukovnik u Nemačkoj

Putinovi u vreme pada Berlinskog zida 1989.

Dobro mu je išlo. Tada je bilo normalno da za vreme rada u inostranstvu čovek dobije jedno unapređenje. Njega su dva puta unapređivali i jednom odlikovali. Dogurao je do čina potpukovnika. Bio je vidljivo ponosan na svoju pripadnost KGB.

To je bio njegov život. Istočna Nemačka je u to vreme bila policijska država kojom su upravljala dva Eriha: Erih Honeker, predsednik Državnog saveta, i na taj način praktično šef države, i Erih Milke, ministar državne bezbednosti. Honeker je bio odgovoran za postavljanje Berlinskog zida, koji je okruživao zapadne rejone Berlina od 1961. godine, dok je Milke, šef Štazija, slovio kao stvaralac "najsavršenije policijske države svih vremena". Štazi je imao 97.000 radnika u državi od 17 miliona stanovnika, a koristio se uslugama još oko 173.000 doušnika. Na svaka 63 građanina dolazio je jedan oficir Štazija ili doušnik. Putin kod kuće nije pričao o poslu, tako da je Ljudmila sve o Štaziju saznala od svojih nemačkih suseda.
- U KGB je oduvek važilo: ništa ne govori ženi. Oni su uvek pretpostavljali da što žena manje zna, bolje spava - ispričala je Ljudmila.

U svakom slučaju, bile su to Putinove najbolje godine u KGB. Služba takvog rejtinga nije svakog slala u inostranstvo, i to još u Istočnu Nemačku. Samo najprovereniji kadrovi su slati tamo. Ubrzo su se u SSSR, tada svetskoj velesili, počele dešavati korenite promene. Na scenu stupa nesrećna perestrojka, još nesrećnijeg Mihaila Gorbačova. Nastaju velika previranja u društvu, koja ubrzo dovode do sloma SSSR (1990-1991) i, pre toga, pada Berlinskog zida (9. novembar 1989).

Pozdan drug

Putinovu odvažnost i hrabrost mnogi vezuju za rad u KGB. Za taj period njegovog života vezana je i odanost starim prijateljima. On nikada ne izdaje svoje prijatelje. Veoma je pouzdan. Svojevremeno su mu nudili da pomogne da se ukloni šef peterburskog KGB, da zauzvrat, on bude postavljen na njegovo mesto. Putin je otišao kod tog čoveka i ispričao mu sve. Odbio je, naravno. Nuđeno mu je i da izda gubernatora Sopčaka, ali on to nije uradio. Zato je i ostao bez posla. Putin je čovek za koga je zakletva sveta. A o izdajnicima, misli najgore.
- Izdajnici uvek završe loše. Oni završe, po pravilu, ili od alkohola, ili od narkotika, ili pored plota - rekao je on.
Još mnogo Putinovih osobina direktno je povezano s njegovim poslom u obaveštajnoj službi - sposobnost za analizu, brzina reakcije, posvećivanje pažnje sitnicama... On ume da sluša ljude i govori tako da ga čuju i poslušaju.

Kad je srušen Berlinski zid, Putin i njegovi saradnici su prekinuli sve veze, kontakte i sve mreže agenata. On je lično spalio ogromnu količinu materijala. Palili su i danju i noću. Najvrednije informacije su već bile prebačene u Moskvu.

- Pošto više nismo imali operativni značaj ni interes, rad s agentima, izvorima informacija je prekinut zbog njihove bezbednosti, a materijali su ili uništeni ili odneti u arhive. Amin! - priča Putin.

Sovjetskim vojnicima bilo je naređeno da ne napuštaju kasarne i da se ne mešaju u unutrašnje stvari zemlje. Mogući konflikti bili su na pomolu.

U Drezdenu, gde je Putin, dolazi do napetosti - razbesnela rulja Nemaca, koja je već rasturila upravu Štazija preko puta, opkolila je zgradu KGB-a, u kojoj su bila svega osmorica sovjetskih obaveštajaca. Tražili su pomoć susednog garnizona sovjetske armije, ali general je to odbio jer nije imao odobrenje Moskve. Putin je izašao pred masu i na tečnom nemačkom poručio da je naoružan i da neće oklevati da upotrebi oružje.

Osećao se izdanim

Vrativši se u domovinu, Putin je izgubio uverenje u sposobnost SSSR da preživi sve udare koji su tresli ceo sovjetski prostor. Već je video kako se oko njega ruši jedna država, Istočna Nemačka, i nije hteo da mu se ponovi to iskustvo u rođenoj zemlji. Iako obično sklon skrivanju osećanja, stavio je do znanja svom prijatelju Sergeju Rolduginu da se oseća izdanim: on i njegovi drugovi slali su izveštaje iz Drezdena, u kojima su upozoravali na skorašnji raspad DDR, i preporučivali šta da se preduzme, ali niko u moskovskom centru nije čitao njihove izveštaje.

- Ovo je sovjetska teritorija i vi ste na granici. Ozbiljan sam kad kažem da ću pucati u svakog ko je neovlašćeno pređe - rekao je jedan od očevidaca, citirajući Putinove reči. - Vi znate da sam ja oficir i imam pištolj sa 12 metaka. Jedan metak sam ostavio za sebe, ali sam odlučan da ispunim svoj dug. Drugačije ne mogu jer ja sam oficir.

Nakon tih reči upućenih gomili, potpukovnik Putin se laganim korakom vratio u zgradu. Peo se polako očekujući da ga neko gađa kamenom ili flašom u leđa. Počeo je lagano da se okreće ka gomili, a kad je zastao i savim se okrenuo, masa je već počela da se razilazi. Niko od Nemaca te noći nije ušao u zgradu KGB-a u Drezdenu i nije se domogao nijednog dokumenta iz arhive. U Drezdenu se i sada prepričava ovaj događaj koji je postao legenda.

Povratak kući
Posle nekoliko dana, Putin je povučen u domovinu. Agenti KGB masovno su se vraćali kući, dok se nekada moćna sovjetska imperija raspadala pred očima celog sveta. Kada je 3. oktobra 1990. godine DDR prestala da postoji, a Nemačka se ponovo ujedinila, Putinovi su već bili u Lenjingradu. Ponovo su počeli da žive s njegovim roditeljima, koji su u međuvremenu dobili trosoban stan. Vladiiru Putinu su ponudili posao u upravi Spoljne obaveštajne službe (SVR) u Moskvi. Odbio je ponudu pošto uslovi nisu sadržavali službeni stan, a i njegovi roditelji su već prevalili osamdesetu godinu. Oni sina nisu videli tokom čitavog vremena njegovog boravka u Nemačkoj, pa nije hteo da ih sada ostavlja same. Njegova Ljudmila bila je poražena time koliko se malo u međuvremenu izmenio život. Tu su i dalje bili isti dugi redovi pred prodavnicama, iste kartice i kuponi za hranu, iste prazne police.