Kad se srcem daje, srcem se i prima

Silno obradovani što je neko mislio na njih, posebno deca, nisu mogli da veruju svojim očima šta im je sve Nadežda lepo poslala kada su otvorili poveći paket. Sve je novo i prvoklasno, počevši od ženskog kaputića i jakne za Gabrijelu, preko stolnjaka, špageta, pampers pelena, flašice za bebu, ćebeta i drugih sitnica, plehova za pečenje, poslužavnika, do mnogo slatkiša i vitamina... Mali Marjanovići su se, kao i obično, najviše obradovali slasnim đakonijama i poslasticama.

Gabrijela pronalazi i pismo. Čitajući ga, suze joj potekoše niz lice.

"Mnogo sreće i zdravlja svima u kući kao i hrabrosti da istrajete u ovim teškim vremenima i nesreći koja vas je pogodila. Draga Gabrijela, žalosno je što u najboljim godinama života prolazite kroz pakao. Na vašim nejakim plećima nosite preveliki teret i malo je žena koje bi se sa vama menjale. Osim što imate četiri bisera od neprocenjive vrednosti za koje bi neko život dao. Ne brinite se previše. Čuvajte snagu i zdravlje za vašu decu. Nisam još čula da je neko umro od gladi, a da se na vreme nije požalio i zamolio za pomoć. Ako smo i nekad pogan narod, u nesreći ne ostavljamo nikog samog i bespomoćnog. Dan po dan, mesec po mesec, godina po godina i proći će i vaše muke. Sreća će vam se osmehnuti, a radost vas ispuniti i sunce obasjati. Kad se to dogodi, setićete se mojih reči. Želim vam od srca sve najbolje kao i celoj Vašoj porodici."

POZIV DONATORIMA Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.

Obrisavši suze posle navedenih redova, 31-godišnja Gabrijela je skupila snage da izusti i reči zahvalnosti:

- Hvala dragoj Nadeždi na ovakvoj brizi i pomoći! Sve nas je sve obradovala i pismom ganula. Neka joj dragi Bog vrati na najbolji način, darujući joj bezbroj svakojakih blagodeti. Kao što vidite, deca se najviše obraduju slatkišima, jer za to nemamo para. Za mnogo toga ne znaju, ali znaju za vruć hleb, krompir, pasulj, kupus, paprike... Ma, nikad nismo gladni, Bogu hvala! Ljudi iz dijaspore nam najviše pomažu, a naši sugrađani su nam, kad je Dragan poginuo, uplatili neku crkavicu i zaboravili nas. Odskora, počesmo da dobijamo Draganovu penziju i dečji dodatak, što je oko 280 evra, pa smo sada manje zabrinuti za decu. Za najosnovnije što im je potrebno će uvek biti. A, za luksuz nemamo. Jedino ako da Bog da napravimo kupatilo, koje smo sa Draganom sanjali da ćemo imati. Nesreća je pretekla sve naše želje...

Boli je što se i dalje kupaju u jednoj sobi u koritu, zbog čega se i vlaga pojavila na zidovima, zato žudi za kupatilom.
 

Nezaobilazna briga Mladu samohranu majku pritisle su velike brige jer treba voditi računa o četvoro dece i izvesti ih na put. To se posebno odnosi na malu Helenu i bebu Draganu, koja je dobila ime po tragično poginulom ocu, hrabrom rudaru Draganu. Gabrijela mahom provodi vreme čuvajući decu, odlazeći na seosko groblje da zapali sveću suprugu, a uveče da sedne sa decom i pogleda šta imaju za zadatke u školi. Šta će joj život dalje doneti ne zna. Nada se da će joj deca biti živa i zdrava. Više od toga ne očekuje.