''Glavobolje'' Merkelove zbog Krima
Radi se o najvećem unutrašnjepolitičkom projektu Angele Merkel, poznatom kao "Energiewende" ili "Energetski preokret". Ona ga je pokrenula posle nuklearne katastrofe u Fukušimi 11. marta 2011. godine, ali zbog njega ima sve veće glavobolje.
Tenzije sa Rusijom, nakon što je ta zemlja pripojila Krim, mogu dodatno da zakomplikuju stvari. Nemačka, druge zemlje Evropske unije, kao i SAD, uzvratili su na ovaj potez uvođenjem sankcija Rusiji i prete uvođenjem još strožih. Avaj, Nemačka i nekoliko evropskih ekonomija značajno zavise od ruskih energetskih usluga.
Pročitajte još:* Merkelova protiv sankcija Moskvi |
Nemačka, najsnažnija ekonomija EU, trećinu svojih potreba za zemnim gasom i sirovom naftom podmiruje nabavkama iz Rusije.
Ako bi situacija sa tom zemljom eskalirala i vlada u Berlinu odlučila da smanji energetsku zavisnost od Rusije, mogli bi nastati problemi, s obzirom da Merkelova i dalje gura svoj ambiciozni plan i smatra da bi on mogao postati "novi nemački izvozni hit".
Kada je Nemačka obznanila da će do 2022. godine ugasiti reaktore u svojim nuklearnim centralama, ta odluka je bila veoma popularna. Međutim, pripremanje privrede na sprovođenje odluke pokazala se komplikovanom i postala je recept za političku blokadu - barem dok nova "velika koalicija" Merkelove, sastavljena od levice i desnice, ne preuzme rukovođenje državom u decembru.
Nemačka obala i njene severne ravnice pružaju obilje energetskog potencijala za proizvodnju struje od vetra. Međutim, planiranje dalekovoda kako bi se ta energija doprimila do južnih industrijskih zona suočava se s otporima a sistem subvencija, namenjen podsticanju obnovljivih energija, stvara sve više problema.