Nepoznato o Zmaju: Bio provodadžija

Ono o čemu se uopšte nije znalo dok se u starim arhivama nisu otkrila neka neobična požutela pisma i fotografije bilo je to da je Zmaj Jova svojim prijateljima i poznanicima, muškarcima i ženama posredovao u sklapanju braka.

Njegovi savremenici su svedočili kako je u tome bio izuzetno srećne ruke. Svi oni koje je spojio ne samo što su završavali pred oltarom, nego su i nadalje živeli u sreći i slozi. Jedno takvo poznanstvo se prema spletu slučajnosti i posebno romantičnim okolnostima izdvaja od ostalih, onda kada je Zmaj navodadžisao Milošu Grabovačkom iz Zemuna i Jeleni Longinović iz Itebeja, 70-ih godina 19. veka.

Miloš Grabovački bio je učitelj, književnik, štampar, prosvetitelj i veliki rodoljub. Četiri decenije je obavljao važnu misiju u kulturi i politici na samoj granici Austroguarske monarhije i tek oslobođene Srbije. Njegova knjižara u varoši pod Gardošom bila je zborište svih rodoljuba sa obe strane Dunava i Save. Dolazili su mu čuveni novinar Pera Todorović i njegov partijski drug radikal, a potonji višestruki predsednik vlade Nikola Pašić, pa Jaša Tomić, Kosta Taušanović. U maloj knjižari Grabovačkog utočište je pred policijskim poterama nalazila i kraljica Natalija, žena raspusnog kralja Milana Obrenovića.

Kako je tvrdio jedan svedok iz tih vremena, Jelena Longinović je ličila je na Julu iz "Pop Ćire i pop Spire" Stevana Sremca, lepa, romantična i umiljata. Zmaj Jova ju je u svojim pismima uvek oslovljavao sa "draga sestro".

Longinovići su u Srpskom Itebeju bili parosi jedan i po vek, pa je i Jelena, kći paroha Sime, stekla i dobro obrazovanje. Pisala je pesme, priče i prosvetiteljske članke u kojima je želela da prosvećuje srpske žene.

Baš u to vreme Jovan Jovanović je živeo u Pančevu, kao gradski lekar, i u isto vreme je uređivao "Žižu". Jednog dana su mu iz Srpskog Itebeja stigli prvi rukopisi mlade učiteljice Jelene Longinović.

Odmah ga je privukao njen stil, svež, mek, jednostavan i sa mladalačkim zanosom. Nepogrešivim uredničkim nagonom, odmah je objavio njene radove, znajući da će njen talenat odmah uočiti i drugi čitaoci "Žiže". I bio je u pravu. Mnogi su, kao i Zmaj, počeli da se pitaju ko je ova "dična spisateljica" iz ravnog Banata. Među radoznalim čitaocima našao se i Zemunac Miloš Grabovački. Njeno pisanje mu se mnogo dopalo. Odmah se zaljubio u Jelenine pesme, priče i članke sa naravoučenijem, pa je poželeo da je upozna. Ovu svoju želju je nekoliko puta lično i preko pisama iskazao i uredniku "Žiže" Zmaju.

Ne okolišeći mnogo, poručio mu je:

"Zaljubio sam se u Jelenino spisateljstvo, pa želim da upoznam ovu dičnu, patrijarhalnu kćer Banata."

A Zmaj je posle tri godine saradnje u pančevačkom časopisu i drugoj srpskoj štampi imao prilike da dobro upozna Jelenu Longinović jer se redovno dopisivao sa "dragom sestrom iz Itebeja". Kao i tolikim drugim, Zmaj Jova je i Grabovačkom uslišio želju, a oni su u upoznavanju iskoristili jedan novi revolucionarni izum koji se u to doba širio Evropom - fotografiju.

"Đulići" za Ružu Zmaj je kao momak imao dve ljubavi, izvesnu gospođicu Manojlovićevu iz Sentomaša i Persidu Pintorovićevu, koja je krajem 19. veka bila prevodilac za pozorište. Ali, jedina prava Zmajeva ljubav je Eufrosina Ruža Ličanin, koja mu je postala i supruga. Njoj je posvetio zbirku "Đulići", dnevnik zaljubljenog pesnika. Obožavanim ženama pevali su i Milan Rakić, Đura Jakšić i Vladislav Petković Dis, ali se tek Zmajevi stihovi supruzi Ruži, čije se ime na turskom jeziku kaže "đul", smatraju najlepšim ljubavnim stihovima koji su posvećeni ženi, a da ona nije neka udaljena i nedostižna čežnja, nego bračna saputnica.   Stihovi kao mađija Ruža je bila kći Pavla Ličanina, trgovca novosadskog. Zmaj ju je upoznao dok je bdela pored njegove bolesne sestre i zaljubio se u nju. Kada ju je zaprosio, imao je 28 godina, a Ruža 11 manje. O Zmajevoj ženidbi književnik Antonije Hadžić, tadašnji predsednik Matice srpske i upravnik Narodnog pozorišta, zapisao je: "To je bila prava pesnička ženidba, ženidba po srcu, po ljubavi i milosti." Na venčanju je bio "sav otmeni Novi Sad". Ruža nije bila lepotica, ali su o njoj lepo govorili drugi pesnici. Laza Kostić je smatrao da je Zmaj Ružu omađijao stihovima, da koristi lekarske trikove i da je tako stalno drži u omami.