Samo se u nevolji čovek uči šta je dobrota

hvaljujući njegovim donacijama, već je doneo zrnce radosti u dom porodice Jovanović iz Beograda i vratio osmeh na lice 17-godišnjoj srednjoškolki Suzani Marjanović iz sela Miljakovci kod Prijedora. I pri tome ovaj naš plemeniti darodavac ne postavlja pitanje da li je reč o nevoljnicima iz Republike Srpske, da li su s Kosova, prognanici iz Krajine ili pak siromasi iz njegove otadžbine Srbije.

Svačija nesreća za njega je podjednako teška, a u želji da pomogne prioritet daje deci i mladima željnim znanja. Onima koji dobrim učenjem i ocenama žele hrabro ući u koštac sa životom. Drugim rečima, ovaj biznismen, rodom iz Zemuna, gleda u budućnost svoje Srbije, ali ne zanemaruje ni stare i onemoćale, jer kako nam reče, ima u planu i sveobuhvatniju pomoć ljudima na margini života, uz podršku svojih zemljaka.

Novčani dar ovog dobročinitelja od 300 evra izazvao je tako ogromnu sreću 10-godišnjeg Nikole Jovanovića, "malog slikara" koji uličnom prodajom crteža pomaže samohranoj majci bez posla, 35-godišnjoj Snežani iz Beograda, koju je rečima teško opisati. Priliku da to vidi i doživi, imala je gospođa Dragana van der Tuk, rođena sestra našeg donatora, iz Katvejka u Holandiji, gde živi već 43 godine zajedno sa suprugom Teom, sa kojim deli i dobro i zlo. Došla je u Redakciju "Vesti" u Beogradu i lično uručila navedeni prilog Nikoli i Snežani Jovanović.

Susret u"Vestima: Teo i Dragana van der Tuk sa Jovanovićima

 

- Moj brat je veoma plemenit čovek, možda i zbog što nije imao lak životni put. Radio je i učio uporedo. On u Nemačkoj, a ja u Holandiji, gde sam bila medicinska sestra, a sada sam u penziji. Čim je stao na svoje noge, odlučio je da deo zarađenog podeli i sa ljudima u nevolji. I danas, kada je ostvario mladenačke snove, pomaže drugima da ih dosanjaju - kaže ponosno Dragana van der Tuk, koja pored novca, predala i prve uskršnje darove porodici Jovanović, na čemu su se od srca zahvalili.

Od pristiglog novca, po rečima majke Snežane Jovanović, odmah kupiti orman kako bi složili garderobu u svom sobičku od 14 kvadrata, knjige i bojice za sina Nikolu. Novopristigla pomoć već je u Nikoli pobudila želju da nastavi da uči još više, zbog čega je poručio donatoru "da će i one četvorke koje ima, uskoro popraviti na petice".