Apsolutna većina opasna po Srbiju i SNS
"Izbori su i raspisani zato što je Vučić želeo da smanji vlast premijera Dačića i njegove socijalističke partije. To je i ostvario, ali sada, ukoliko želi sam da bude na vlasti, ne može loše odluke da svali na koalicionog partnera", ocenio je Biber u
blogu Balkan u Evropi (Balkans in Europe Policy Blog).
Biber je kao jedan od problema naveo i nedostatak kapaciteta u samoj stranci koja, kako je ocenio, zbog toga nije predložila ni kandidata za gradonačelnika Beograda.
DSS i Radulović jedini dosledniU analizi se ističe da su jedine dve programski dosledne izborne liste bila lista Demokratske stranke Srbije i lista bivšeg Ministra ekonomije Saše Radulovića "Dosta je bilo", koja je uputila radikalne kritike na račun uticaja političkih partija i ekonomskih politika srpskih vlada u prethodnoj deceniji. "I dok je verovatno da će ta konzistentnost voditi DSS pravo u politički zaborav, Radulovićeva lista bi mogla da poveća značaj u Srbiji", naveo je Biber.
|
"Ukoliko partija želi da efektivno obavlja vlast, brzo će morati da poveća kapacitet jer kloniranje Vučića, koje se sugeriše u nekim satiričnim fotomontažama, nije mogućnost", naveo je on, u analizi koja je u celosti objavljena na portalu EurAktiv.
Apsolutna vlast je, kako Biber navodi, opasna i za srpsku demokratiju, pogotovo u zemlji u kojoj ne postoji prava kontrola vlasti, nezavisnih institucija je malo, dosta medija je lojalno vlasti, a "dve od tri opozicione stranke više žele da rade sa naprednjacima nego da ih kritikuju".
"Zbog fokusa spoljnih faktora na rezultate srpske vlade po pitanju Kosova nema ni glasa od spoljnog praćenja nedemokratskih praksi. Ne deluje realno da će nova vlada postati autoritarna ili zakoračiti nazad i krenuti Miloševićevim stopama, ali bi Srbija mogla da skrene sa učvršćivanja demokratije ka hibridnom sistemu koji se može videti u drugim zemljama regiona", ocenio je Biber.
On je ukazao i na to da su programske i ideološke razlike među partijama sve manje, kao i da su stranke spremne na koalicije sa partijama sa kojima nemaju mnogo toga zajedničkog.
"Na izborima su se nadmetale partije koje zvanično imaju iste ciljeve i među kojima nema vidljive ideološke razlike. Sve parlamentarne stranke žele da se priključe EU, govore o 'reformama' i protive se korupciji. Kao posledica, nema razloga da onaj koje na vlasti ne dobije izbore budući da nema pravog izbora", naveo je on.
Pročitajte još: |