Nevoljama nikad kraja

Veruju u ljude dobre volje: Janoš Pap sa sinom Kristijanom

- Znam da nije uobičajeno da muškarac plače, ali, verujte, gubim snagu i nadu da će nam ikada biti bolje. I kao što to često u životu bude, sve se nekako skupi u samo nekoliko dana. Najpre je moja majka Eržebet (91) pala u postelju i sada je potpuno nepokretna, a onda mi je stigla tužna vest iz sela Toba, da mi je umro rođeni brat. Njegova porodica, takođe, veoma teško živi, pa sam morao da preuzmem na sebe troškove sahrane.

-Kad sam se posle nekoliko dana provedenih u porodičnoj kući, gde sam rođen, vratio u svoj dom, zatekao sam suprugu Zvezdanu, koju boluje od multiple skleroze, u kolicima. Na noge više ne može. S obzirom na to da su zalihe lekova

istrošene, a novca za kupovinu novih nemamo, to me crne slutnje more - počeo je priču Janoš Pap, otac četvoro dece od kojih je troje mentalno zaostalo.

Da sreća stalno zaobilazi porodicu Pap, govori i to što im je odbijen zahtev za dobijanje pomoći za ovu godinu jer je gradski budžet znatno smanjen. Isto tako, i molbu da plaćaju nižu tarifu struje, što ih je potpuno izbacilo iz koloseka. Nedavna oluja koja je zahvatila Banat načinila je veliku štetu na kući i u dvorištu porodice Pap.

- Vetar nam je potpuno uništio toplu leju, tj. plastenik i najlon odneo ko zna gde, a propali su i već zasađeni usevi. Tako su uništene sve naše nade da ćemo uspeti da uzgajimo rasad paradajza i paprike, što bi nam svakako produžilo i olakšalo život tokom ove godine. Uništeno je i više od polovine crepa na krovu kuće, pa sada na nekoliko mesta prokišnjava i ulazi prašina koja pada po nameštaju. Goleme muke su nas snašle, a sam nikako ne mogu da ih rešim. Plemeniti čitaoci "Vesti" su jedini koji su nam pomogli kad nam je bilo mnogo teško i dali nadu u bolje sutra. Zahvaljujem se svima i ovom prilikom, ujedno, molim da nam pomognu bar da kupimo lekove, inače nam nema života - kroz suze kaže Janoš Pap.