Gde će Rusi i Amerikanci morati da sarađuju?
Američka svemirska agencija NASA, čiji austronauti isključivo zavise od ruskog svemirskog broda Sojuz za odlazak na Međunarodnu svemirsku stanicu, ne smatra da bi politička situacija mogla da ugrozi saradnju s Rusima.
"Ne očekujemo da će sadašnji stav Rusije o Ukrajini ugroziti našu dugu saradnju s Rusijom u svemiru", rekao je portparol Nase Alard Bejtel. Drugi predstavnik Nase, Džon Logsdon, izarazio je bojazan da bi ruski predsednik Vladimir Putin posle sankcija Rusiji mogao da obustavi transport američkih kosmonauta na Međunarodnu svemirsku agenciju. "To bi bila katastrofa", ocenjuje Logsdon.
Rusija je sada jedina zemlja koja može da prevozi astronaute do Međunarodne svemirske stanice pošto je povučen poslednji američki svemirski šatl u leto 2011. godine.
Međunarodna svemirska stanica je zajednički projekat šest svemirskih agencija - SAD, Rusije, Japana, Kanade, Brazila i Evropske unije. Kada je sovjetski svemirski program lansirao prvi veštački satelit, Sputnjik 1, 4. oktorba 1957. godine, odmah je na sebe skrenuo pažnju SAD i ubrzao njihove napore ka osvajanju svemira.
Američki Kongres je uspeh Sovjetskog Saveza doživeo kao veliku pretnju za bezbednost SAD, poznatu kao "Sputnjik šok", i odmah je zatražio hitnu i brzu akciju.