Srbija i Krim: Beograd kupuje vreme
Zvanična politika Srbije prema najvećoj bezbednosnoj krizi u poshladnoratovskoj Evropi jeste - ćutanje. Vlasti u Beogradu su zauzele stav, kako to primećuju francuski mediji, da nemaju stav.
- Mislim da je ta odvratna situacija najracionalnija koliko god to odsustvo stava može delovati neprincipijelno i kukavički.
Sa stanovišta naših interesa to neodređivanje prema dešavanjima na Krimu je, nažalost, najbolja moguća opcija. U svakom slučaju, ne bih bio u poziciji naših vlasti - komentariše Zoran Ćirjaković, predavač na beogradskom Fakultetu za medije i komunikacije.
Belorusiji sankcije po diktatuO tome da će Srbija morati da upodobljava svoju spoljnu politiku sa politikom EU nedavno je govorila i Tanja Miščević, glavni pregovarač Srbije sa EU. I pre nego što joj je potvrđen status kandidata za članstvo u EU juna 2012. Srbija se pridružila Briselu u izricanju sankcija Belorusiji, Siriji i Iranu. Belorusija je evropska zemlja koja nije priznala Kosovo i tim je ovaj poslušnički stav Beograda bio za deo domaće javnosti neprijatno iznenađenje. |
Šest evropskih zemalja koje nisu članice EU, među kojima su i Crna Gora i Albanija, već su krenule stopama politike sankcionisanja koje je utro Brisel. Iako je u prvi mah agencija prenela da su sledeći EU pomenute zemlje zavele sankcije Rusiji, odnosno pojedinim njenim funkcionerima, ubrzo je usledila ispravka da se radi o sankcijama prema svrgnutom ukrajinskom predsedniku Janukoviču i pojedinim pripadnicima njegovog režima. Dakle, Crnogorci su za sada ostali verni vekovnoj naklonosti Rusima i filozofiji "nas i Rusa 200 miliona".
Srbija se nije pridružila ni ovoj grupi zemalja koje slede spoljnopolitički kurs EU kada se radi o pripajanju Krima Rusiji, a koje Zapad ocenjuje kao agresiju na teritoriju nezavisne i suverene države Ukrajine.
Pitanje je koliko će politiku nepriznavanja jednostrane secesije Kosova, u čemu uživa podršku Rusije kao stalne članice SB UN, Beograd moći paralelno da sprovodi sa politikom bezrezervnog puta ka članstvu u EU?
- U ovom trenutku Srbija je bezbedna s obzirom na to da još uvek nema vladu u punom kapacitetu jer se očekuje izbor nove vlade posle izbora. U tom kontekstu se ne očekuje izjašnjavanje Beograda. U zavisnosti od daljeg zaoštravanja odnosa EU i SAD s jedne i Rusije s druge strane, zavisiće i mogući pritisak na Srbiju da se javno izjasni o krizi u Ukrajini - komentariše za "Vesti" predsednica Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović.
Pritisak na MrkićaBiH nije odgovorila na zahtev EU da se pridruži uvođenju sankcija, jer o tome nije postignuta saglasnost u tročlanom Predsedništvu te zemlje. Da je Briselu važno da što više ima zemalja koje slede politiku osude Rusije vidi se i po tome što su ovdašnji ambasadori dobili zadatak da u tome ubeđuju domaće vlasti. Tako je u sredu šef delegacije EU u Beogradu Majkl Devenport srpskom šefu diplomatije Ivanu Mrkiću preneo poruku visoke predstavnice Ketrin Ešton. Mrkić je istog dana o Ukrajini razgovarao i sa ambasadorom Rusije u Srbiji Aleksandrom Čepurinom. |
U Ministarstvu spoljnih poslova Srbije juče su najavili da će se nova Vlada Srbije izjasniti o situaciji u Ukrajini i na Krimu i da "tehnička vlada ne komentariše aktuelna politička dešavanja u svetu".
Ovim "tehničkim razlogom" Srbija je dobila ne vremenu, ali pre ili kasnije balansiranje između sopstvenog interesa, zacrtanog evropskog puta i prijateljskog odnosa sa Rusijom postaće pravo spoljnopolitičko umeće, na granici neizvodljivog.
Za Zorana Ćirjakovića pritisak kome će biti izložena Srbija jeste da što pre prizna Kosovo.
- To bi rešilo veliki problem Zapadu, jer bi to praktično ukinulo presedan, na koji se sada poziva Rusija, a da li će to naše vlasti učiniti, to je u domenu spekulacija i nije u skorašnje vreme - dodaje Ćirjaković.