Deceniju nam život produžavate!

Znajući da je za sve to vreme ovo dvoje nevoljnika pratila samo golema nesreća, zemljaci ih nisu ni jednom ostavili na cedilu.

To govore i novopristigle donacije za ovu samohranu majku i sina, koje su stizale na kućnu adresu i posredstvom Redakcije "Vesti". Reč je o 400 dolara poslednjem delu donacije od ukupno 1.400 dolara koje je Ružica Adam iz Kanbere, zajedno sa Kolom srpskih sestara "Carica Jelena" pri slobodnoj Crkvenoj školskoj opštini Sv. velikomučenik Georgije Forest i brojnim prijateljima, namenila za štićenike Humanitarnog mosta.

Pored ovog dara, stiglo je i 150 evra Gvozdene Eknjilo iz Ciriha, dok su reporteri "Vesti" Miloševićima uručili redovni mesečni prilog od 55 evra anonimnog donatora iz Minhena. Kako kažu, njima ovaj novac znači sve, pošto trenutno, nemaju nikakve prihode.

- Ne postoje reči kojima ovim divnim ljudima iz Australije, Švajcarske i Nemačke možemo da se zahvalimo. Nama ovaj novac produžava život, jer mi bukvalno nemamo od čega da živimo. Ne radim odavno, jer je fabrika Jumko prestala sa proizvodnjom.

Knjige, beg od stvarnosti  Želja Ružice Adam bila je da duševno oboleli Dejan kupi neku knjigu koju voli, jer mu čitanje predstavlja najveće zadovoljstvo. - Sa oduševljenjem je kupio knjigu. Neku istorijsku, pošto to najviše voli da čita. O komitama pre Drugog svetskog rata. Ranije je na dva dana odlazio u Gradsku biblioteku. Čitao je svakodnevno, a sad ne može da hoda i kada idemo na kontrolu za nogu, odemo i do biblioteke da promeni knjige, a daju mu po tri-četiri odjednom, kako ne bi morao brzo da se vraća - ističe Vesna.

Duguju nam plate za više meseci, a nama nije preostalo ništa drugo do da sedimo kući i čekamo šta će biti sa nama. Iskreno govoreći, očekujem da će me staviti na socijalni program još godinu dana, pa da onda mirno odem u penziju. Kao što sam već nekoliko puta naglasila, to bi nam mnogo olakšalo život, iako bi penzija bila minimalna. Jedino me brine što su nam do sada toliko toga obećali, a ništa nisu ispunili.. - kaže Vesna.

Dar i za Ranka Pored Dejana Miloševića, kao i svakog meseca anonimni donator iz Minhena je uputio donaciju u istoj vrednosti, 55 evra, i starini Ranku Majstoroviću iz Omarske. Reporteri "Vesti" će tako narednih dana obići i ovog siromašnog i bolešljivog deku, kako bi ga obradovali u ime njegovog dobročinitelja iz Nemačke, koji misli i pazi na njega, kćer Božanu i unuka Marka šaljući mu pomoć.

U nastavku razgovora potvrđuje da će ispuniti želje dobrotvora, a to je da uštedi novac i troši samo za ono najpotrebnije, prvo lekove, potom i hranu.

- Najviše nam treba za lekove, oko 60 evra dajemo mesečno, nekad i više. Moramo, zbog Dejana i mene, da bismo živeli, a većina lekova se kupuje. Dejanu je stopalo leve noge koje je zahvatila gangrena mnogo bolje. Ali, biće potrebno još vremena da rana zaraste posle operacije i otklanjanja zaraženog tkiva. Kako je bilo, imao je veliku sreću - navodi Vesna.

POZIV DONATORIMA Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.

Zbog povišenog šećera u krvi, Dejan svakog jutra prima veliku dozu insulina i tako će biti do kraja života.

- Pažljiv je, sluša me i na strogoj je dijeti, inače bi pogoršao stanje. Po ceo dan je pod dejstvom lekova, ali šta da se radi, mora da se živi. Čita knjige i uveče gleda dva sata televiziju, jer moramo da upalimo agregat pošto struju nemamo, kao što nemamo ni vodu u zgradi. Gorivo je skupo, pa ne želimo da ga trošimo na agregat - priča Vesna koja ima, takođe, probleme sa zdravljem. Na lekovima je i ona, više ne zna od čega sve boluje. Ljubav prema sinu daje joj snage da traje.