Za povratak naučnika 20 miliona evra

On objašnjava da je prioritet Strategije naučnog i tehnološkog razvoja Srbije da se unapredi i sredi situacija u zemlji, kako bi se ujedno stvorili što bolji uslovi za povratak naučnika.
 

- Odlučili smo da posle prenemaganja, kukanja i prepoznavanja problema krenemo u akciju. Svestan sam koliko je to teško i ne očekujem veliki broj ljudi koji će se vratiti. Moramo da stvorimo nekoliko uspešnih primera da bi to inspirisalo i uverilo širi krug naših ljudi u inostranstvu da je povratak stvarno moguć, i da ovo nije jedna politička priča iza koje nema realnosti. Odvojićemo 20 miliona evra za program povratka.
 

Potrebne nove ideje Ministar Božidar Đelić pozvao je čitaoce "Vesti" da na sajtu njnjnj.nauka.gov.rs pogledaju Strategiju naučnog i tehnološkog razvoja Srbije. - Ukoliko imaju predloge projekata i sugestije mogu mi se obratiti na infoŽnauka.gov.rs, i uveravam ih da će sva pisma biti pročitana. Inače, i do sada su mi se javljali i bilo je onih koji nisu verovali. Razumem razloge za nevericu, i svetan sam da će biti teško, ali ovo je jedna od onih bitaka za koje se vredi boriti - kaže Đelić.

Šta naučnici iz dijaspore mogu da očekuju kao uslov za povratak?
- Gde god da sam putovao razgovarao sam sa našim naučnicima koji žive i rade u svetu. U otvorenoj diskusiji šta je za njih problem, došli smo do jednog paketa. Prvo, da povratak ne bude brutalno smanjenje mogućnosti da učestvuju u radu na onom nivou na koji su navikli na Zapadu, da imaju višegodišnje finansiranje projekata, slobodu u odabiru saradnika i opreme na kojoj će raditi, odnosno da mogu da se bave njihovom strukom na isti način na koji rade tamo gde se sada nalaze. Za jedan broj njih, važno je i stambeno pitanje. Iako sam u počeku bio protiv toga da se iz budžeta nauke finansiraju nekomercijalni stanovi, zbog toga ćemo graditi 1.000 jedinica i jedan broj njih će biti rezervisan za povratnike. Tako da kada uporede njihovu platu na Zapadu, ali i troškove koje tamo imaju, sa platom u Srbiji i troškovima života ovde, biće na dobitku. Treći element je formalno uključivanje u naš sistem, odnosno rešavanje problema od nostrifikacije diplome do statusa na univerzitetu. Do sada smo imali apsurdne situacije gde ljudi koji su predavači na prestižnim univerzitetima kada dođu u Srbiju, dobiju na kraju ponudu da budu pripravnici.
 

Šta se od njih očekuje?
- Uslov je da njihov povratak ojača našu zajednicu. Sa njima bi trebalo da dovedu kontakte koje imaju u državama u kojima sada žive, da omoguće nove mogućnosti onima koji su danas u Srbiji. Tako da njihov povratak ne bude kao neka nova kasta super privilegovanih. To bi onda dovelo do ljubomore i odbacivanja od strane naše postojeće zajednice.
 

Pregovarate li već sa nekima o povratku?
- Usresredio sam se na nekih 50 imena za koje su mi ljudi u Srbiji rekli da bi njihov povratak značio mnogo. Neću vam reći o kome je reč, ali kada je reč o oblastima koje treba unaprediti u državi to su - biomedicina, energetika, informacione tehnologije, poljoprivreda... I naš sledeći zadatak je da vežemo ono što se dešava u našoj naučnoj zajednici sa privredom, jer to do sada nije bio uvek slučaj.