Vlast ne gradi dok se ne ugradi

Nedirnuto 600 miliona evra za modernizaciju: Ministarka energetike u Termoelektrani Nikola Tesla A u Obrenovcu

 

Trenutno Srbija na raznim računima međunarodnih kreditora ima još 3,1 milijardu evra neiskorišćenih kredita za koje svakoga meseca plaćamo penale jer novac stoji i ne koristi se.

Srbija se u proteklih nekoliko godina zadužila za oko 4,5 milijardi evra investicionih kredita, od čega je, prema najnovijim podacima Uprave za javni dug, povučeno svega oko 1,4 milijardi evra. Najveći problemi kod kašnjenja u korišćenju povoljnih zajmova nepripremljeni projekti i nerešeni imovinski odnosi.

Najmanje iskorišćeni krediti za železnicu: Pruga novi Sad - Subotica

 

Samo Elektroprivreda Srbije nije povukla 600 miliona evra za modernizaciju. Za Koridor 10 nije povučena čitava milijarda dolara, a tu su i Srbijagas i drugi veliki sistemi. Provizija na nepovučena sredstva se plaća kod Evropske banke za obnovu i razvoj, kineske Eksim banke, kanadske banke za razvoj izvoza, Međunarodne banke za obnovu i razvoj, Vlade Azerbejdžana i Japanske agencije za međunarodnu saradnju.

Najmanji procenat iskorišćenosti dobijenih zajmova, posle vodosnabdevanja i zdravstva, imaju Železnice Srbije. To preduzeće je od 400 miliona evra kredita iskoristilo samo 19 odsto novca. Samo nepovlačenje kredita EBRD koštalo je prošle godine Srbiju 1,5 miliona evra. Taj ugovor o zajmu potpisan je još u maju 2009. za nabavku novih višedelnih elektromotornih vozova, navodi "Politika" i dodaje da su ta sredstva postala operativna u martu 2010, ali da srpske železnice tri godine nisu uspele da sprovedu tendersku proceduru.

Dodaje se da je sa EBRD potpisan i ugovor o kreditu od 95 miliona evra za modernizaciju deonice pruge Beograd-Rakovica-Resnik i remont 131 kilometra "niške" pruge na Koridoru 10, ali da 18 meseci nije obezbeđena projektna dokumentacija, niti je započeta tenderska dokumentacija. Slično je i s kreditima za izgradnju Koridora 10 - od odobrenih 1,004 milijardi evra povučeno je samo 213,6 miliona evra.

Milojko Arsić sa Ekonomskog fakulteta kaže da takva situacija odražava nizak nivo odgovornosti javne administracije i lošu komunikaciju između pojedinih ministarstava i javnih preduzeća "koji treba da preduzmu određene radnje da bi se ti krediti povukli".

- Možda postoji još jedan razlog neiskorišćenosti kredita od međunarodnih finansijskih institucija, a to je što korupcija nije moguća, pa postoji mali lični interes državnih službenika da učestvuju u povlačenju takvih kredita - kaže Arsić.