Vapaj Srba za pomoć, a vlast ih ignoriše

- Znajte da ima još Srba i južno od Ibra. Ne dozvolite da odemo sa ovih prostora, jer mi želimo da živimo i radimo, ne biramo posao... Ukoliko posla nema, neće biti ni nas na našim ognjištima, ni nas ni naših roditelja. Ne dozvolite da predstavnici međunarodnih organizacija: UN i Oebsa koji svakodnevno prate dešavanja na Kosovu, na kraju zabeleže i naše masovno iseljavanje, poručuje Peđa Rakić, jedan od omladinaca.

Međutim, izgleda da su političari imali neka druge i preče probleme za rešavanje.

- I nakon 42 dana danonoćnog protesta i blokade lokalne samouprave još niko od zvaničnika se nije udostojio ni da nas pozove, a još manje da nas poseti i pokuša da reši naš problem! A mi smo još tu, sa onim istim ciljem i zahtevom - a to je pravo na rad, pravo da u ovim teškim uslovima održimo svoje porodice i opstanemo na ovim prostorima kao Srbi koji su davali svoje živote za ovu svetu zemlju i kao građani republike Srbije, priča Rakić.

Ironično, dodaju, nikome nisu bitni ni ko glasači, pa ih se niko nije setio ni u predizbornoj kampanji.

"Mnogi se stide da nam pogledaju u oči", pa ovim mladim ljudima ne mašu čak ni obećanjima da će "biti bolje".

- Niko nas nije obišao čak ni u jeku predizborne kampanje, verovatno svesni svega onoga što su godinama obećavali, a ništa od toga nisu ispunili. Pojedini političari koji su nas ranije redovno obilazili nikako da se odluče i dođu da nas posete, pogotovu sada, dok blokade još uvek traju. A, izbora, kao i da nema. Nigde postera, plakata, predizbornih skupova i govora. Do duše, oni dolaze na Kosovo, ali obilaze povratnička mesta koja imaju pet do deset kuća, a Prilužje koje broji oko 3500 stanovnika i najveće je srpsko selo na centralnom Kosovu se zaobilazi, ogorčen je Rakić.

Nakon mesec i po dana provedenih ovde i po kiši, mrazu i suncu i nikakvih reakcija zvaničnika i političara, kažu da ni ne znaju kome bi ukazali poverenje i da li bi i to imalo nekako efekta.

Ali dodaju da neće odustati od insistitanja da se problem zaposlenja reši, iako se danonoćni protest odrazio mnogima na zdravlje.

-Bićemo sve dok neko ne reši naše pitanje i naš problem. Posle 42 dana prinuđeni smo da pravimo smene zato što je veliki broj nas prehlađen, zaradili smo upale pluća, bubrega, znate i sami kakve su vremenske prilike bile u protekla dva meseca, a biti 24 časa dnevno i 42 dana na ulici nije lako! Da li neko sem naših roditelja mari za to, kaže Milan Mitrović, jedan od omladinaca.