"Zapad prepušta Krim Putinu"?

G7 traži od Rusije da ne pripaja Krim   Lideri sedam industrijski razvijenih zemalja Grupe 7 (G7) pozvali su danas Rusiju da "obustavi sve aktivnosti pripajanja Krima", izjavio je u Strazburu predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo.   G7 čine Nemačka, Kanada, SAD, Francuska, Italija, Japan i Velika Britanija a Rusija se priključila grupi 1998. godine čime je grupa postala Grupa 8.

Kako se dalje navodi za ovu podelu između velikih sila potrebno je i da pripajanje ukrajinskog poluostrva zadovolji ambicije ruskog predsednika koji želi da bude zapamćen kao neko ko je vratio moć Rusije izubljenu raspadom Sovjetskog Saveza.

Ni jedna velika sila zapravo ne izgleda spremna da se sukobi sa Rusijom da bi branila Krim, oblast koju je sovjetski lider Nikita Hruščov odvojio od Rusije 1954. da bi je dao Ukrajini koja je tada bila u okviru SSSR-a, navodi se u članku. Istovremeno Zapad bi voleo da Ukrajina izmakne zoni uticaja Moskve i da tako dobije prijateljsku zemlju na zapadnoj granici Rusije.

Pročitajte još: Oružane snage Krima * Ukrajina: Ne možemo vojskom braniti Krim * Ukrajina: Zapade, pomagaj, Rusi nas nadjačali 100:1! * Krim proglasio deklaraciju o nezavisnosti - po ugledu na Kosovo * ''Ne damo Rusima ni centimetar naše zemlje''

"Zapad bi mogao da odluči da zapuši nos i zatvori oči pred okupacijom (Krima) ali samo ako Putin prizna sadašnju ukrajinsku vladu", ocenio je profesor Aleksandar Motil, sa univerziteta Ratgers u Nuarku u američkoj državi Nju Džersi.

Motil je rekao da bi Putin trebalo da pruži vrlo eksplicitne garancije Zapadu, ali i dodao da "nažalost ništa u Putinovim rečima i akcijama ne ukazuje na to da će se on zaustaviti na Krimu".

"Krim bi samo ohrabrio Putina" Istraživač u Brukings institutu u Vaštingonu Stiv Pajfer smatra da će, ukoliko ne bude jake opšte osude aneksije Krima, Putin samo biti ohrabren da se još više upliće u pitanja Ukrajine i drugih zemalja bivšeg Sovjetskog saveza. "Bila bi greška Zapada da 'prihvati' aneksiju Krima u nadi da će Putin ostaviti na miru ostatak Ukrajine", ocenjuje Pajfer. SAD se i dalje nadaju da bi obećanje o većoj autonomiji Krima u odnosu na Kijev, što je druga opcija ponuđena na referendumu, moglo da spase teritorijalni integritet Ukrajine i spreči ruske ekspanzionističke težnje.

Međutim drugi stručnjak, Džejms Niksi, iz Četam Hausa u Londonu smatra da je malo verovatno da Putin želi da ide dalje. Po njegovom mišljenju ruski predsednik je "već dostigao željeni cilj i Krim je izgubljen".

Za sada ideja kompromisa uopšte nije zvanično izražena na Zapadu. Tako je pomoćnik američkog savetnika za nacionalnu bezbednost Toni Blinken rekao da SAD neće priznati rusku aneksiju Krima.

Nemačka kancelarka Angela Merkel, koja je obično obazriva prema Moskvi, je čvrsto rekla Putinu da je referendum o pripajanja Krima Rusiji, zakazan za 16. mart, "ilegalan", a baltičke zemlje koje je Sovjetski savez okupirao i anektirao posle Drugog svetskog rata posebno su zabrinute.

Velika je verovatnoća da će se u nedelju na Krimu masovno glasati za pripajanje poluostrva Rusiji. Većina analitičara smatra da Zapad nikad neće priznati to pripajanje iako će ga prećutno prihvatiti kao svršenu stvar.