Jedanaest godina od ubistva Đinđića
Đinđić je bio prvi premijer Srbije posle pada režima Slobodana Miloševića 2000. godine i dolaska na vlast Demokratske opozicije Srbije (DOS). Vlada na čijem je čelu bio izabrana je 25. januara 2001. godine. Za vreme njegovog mandata pokrenut je proces demokratizacije društva i korenitih ekonomskih i socijalnih reformi u Srbiji.
Prema oceni zapadnih diplomata, Đinđić je doprineo izgradnji dobrih odnosa sa svim zapadnim zemljama, posebno sa SAD, nakon perioda višegodišnje nestabilnosti. Đinđićeva vlada se snažno zalagala za saradnju s Haškim
tribunalom za ratne zločine i za vreme te vlade uhapšeno je i izručeno tom sudu nekoliko haških optuženika, među kojima je i bivši predsednik Srbije i SRJ Slobodan Milsosević.
Đinđić je probleme Kosova i juga Srbije video i prihvatao kao "nasleđene", one koje je napravila prethodna vlast koja, kako je ocenio, "nije umela da probleme rešava političkim sredstvima".
U prvom saopštenju posle ubistva premijera, Vlada Srbije je kao organizatore i počinioce atentata označila kriminalce iz takozvanog zemunskog klana, a kao kolovođe grupe identifikovala nekadašnjeg komandanta raspuštene Jedinice za specijalne operacije (JSO) Milorada Ulemeka Legiju, kao i vođe krinimalnog "zemunskog klana" Dušana Spasojevića Šiptara i Mileta Lukovića Kuma.
Vlada Srbije je, takođe, saopštila da je tog dana trebalo da bude potpisan nalog za hapšenje članova "najveće organizovane grupe na prostoru bivše Jugoslavije", kako je označen zemunski klan. Đinđić je u jednom od poslednjih intervjua pred ubistvo, a nakon neuspelog atentata 24. februara 2003. na autoputu ispred Beogradske arene, demantovao tvrdnje da je sa takozvanim ''crvenim beretkama'',
pripadnicima JSO, sklopljen dogovor da 5. oktobra 2000. pomognu u zbacivanju Slobodana Miloševića u zamenu za "neko pravo iznad zakona".
Nekoliko sati nakon ubistva Đinđića proglašeno je vanredno stanje u zemlji, koje je trajalo do 22. aprila, kada je ukinuto na predlog Vlade Srbije.
U policijskoj akciji "Sablja" uhapšen je atentator na premijera, bivši pomoćnik komandanta JSO Zvezdan Jovanović njegovi pomagači i još nekoliko pripadnika JSO, kao i većina pripadnika zemunskog i drugih kriminalnih grupa u zemlji i rasvetljena neka nerazjašnjena ubistva iz proteklih godina.
U avgustu 2003. podignuta je optužnica protiv 44 osobe a učešće u ubistvu premijera Đinđića, a prvi na listi okrivljenih, Milorad Ulemek Legija, predao se srpskim vlastima 2. maja 2004. godine, nedugo posle izbora Vojislava Koštunice za premijera, a nakon 14 meseci skrivanja.
Oni su 23. maja 2007. oglašeni krivim i prvostepenom presudom osuđeni na ukupno 378 godina zatvora. Za organizovanje ubistva premijera na 40 godina zatvora osuđen je bivši komandant "crvenih beretki" Milorad Ulemek. Na istu kaznu
osuđen je i Zvezdan Jovanović, neposredni izvršilac ubistva i bivši Ulemekov zamenik. Te presude potvrdio je i Vrhovni sud Srbije 29. decembra 2008. godine.
Potvrđene su presude na 35 godina zatvora i ostalim pripadnicima zemunskog klana i bivše JSO (Aleksandar Simović, Vladimir Milisavljević Budala, Ninoslav Konstantinović), izuzev Sretku Kaliniću kome je presuda preinačena sa 35 na 30 godina.
Na 30 godina osuđeni su Miloš Simović, Milan Jurišić Jure i bivši radnik BIA Branislav Bezarević, dok je bivši pripadnik JSO Saša Pejaković osuđen na osam godina zatvora. Željku Tojagi Žmigiju kazna je smanjena sa 30 na 15 i Dušanu Krsmanoviću sa 30 na 20 godina zatvora. Vladimir Milisavljević Budala, Sretko Kalinić, Milan Jurišić, Ninoslav Konstatinović i Miloš Simović osuđeni su u odsustvu, jer su bili u bekstvu.
U junu 2010. u Zagrebu je ranjen Sretko Kalinić, koga su, posle oporavka, hrvatske vlasti izručile Srbiji. Na njega je pucao, takođe, odbegli član zemunskog klana Miloš Simović, koji je ubrzo uhapšen u pokušaju ilegalnog prelaska granice između Srbije i Hrvatske i upućen u Zabelu na izdržavanje zatvorske kazne.
Vladimir Milosavljević Budala uhapšen je 9. februara 2012. godine u Španiji zajedno sa još trojicom, među kojima je i Luka Bojović, osumnjičen za više ubistava. Pripadnik zemunskog klana Dejan Milenković Bagzi, optužen za učešće u ubistvu Đinđića, posle višemesečnog skrivanja uhapšen je u Grčkoj sredinom jula 2004, a sedam meseci kasnije izručen je vlastima u Beogradu. U procesu optuženima za ubistvo srpskog premijera Milenković je bio svedok saradnik.
Đinđić je sahranjen 15. marta u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu, uz prisustvo više od 70 stranih državnih delegacija. U pogrebnoj povorci na ulicama Beograda bilo je više stotina hiljada građana.