Neka vam je srećno i dugovečno
Do kuće Pešića može se doći samo peške ili terenskim vozilom tri kilometra zemljanim, krividavim putem, koji pred kraj više liči na stazu. Kuća je nakalemljena na temelj od rečnog kamena. Starinska, jedino je crep promenjen, dok se moglo. U jednoj sobi sede preko dana, ručavaju i večeravaju, ako ima šta. Zato je ovaj dar za njih stigao u pravi čas.
- Hvala veliko toj dobroj ženi, koja nas ne zaboravlja. Bog neka je poživi i sreću joj da. Ovo je za nas spas. Taman da imamo za lekove i namirnice. Mnogo ste nas obradovali svojom posetom - suznih očiju govori nesrećni Tomislav.
Njegova porodica nema nikakvog prihoda. Dok je Tomislav bio zdrav, radio je sve i svašta. Koliko da prežive. Sada sade ispred kuće malo krompira, beru divlje zelje, kiseljak, šipurke, trnjine, šumsko voće... Štede na svemu jer se boje da ne ostanu gladni. Nemaju nikakvu pomoć od države jer imaju zemlju i šumu, iznad kuće, u planini, pa su valjda po zakonu bogati. A po ljudskom, krivi su što su živi.
POZIV DONATORIMAAko želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924. |
- Zemlja koju imamo oko kuće je planinska, zarasla u šiblje i potpuno neobradiva. Nema ni kupaca za nju jer se ovde pored puta kod centralnog sela imovina prodaje badava. Kuća je gotovo skroz propala. Stanislavka ne čuje, morate da priđete bliže, kako bi vas gledala i čitala s usana. To je njen način sporazumevanja. Kreće se pomoću drvenog štapa, tuga jedna - veli Tomislav.
Njihova 27-godišnja ćerka Stanka završila je srednju ekonomsko-trgovačku školu u Vranju, stanovala u internatu, bila devojka za primer. Uzdanica cele porodice, a onda je psihički obolela. Zato je često u vranjskoj bolnici i u Toponioci kod Niša. Sada je, međutim, bila kod kuće, baš kao i mlađa ćerka Jelena koja se dva puta udavala i vraćala kod roditelja. Stanislavki i Tomislavu teško je i da govore o tome. Rastajemo se od ove nesrećne porodice osuđene na izolovanost i nemaštinu, s tugom u srcu, svesni da se njihovi nagomilani problemi ne mogu rešiti preko noći bez adekvatnog plana i velike pomoći, kako države, tako i dobrih ljudi.
Prilog i za maratoncaPored porodice Pešić, Gordana iz Vulongonga je mislila i na 20-godišnjeg maratonca Lazara Rišara iz Sombora, uputivši i njemu prilog od 100 dolara. Reporteri "Vesti" ispuniće želju verne čitateljke i narednih dana posetiti ovog mladića kako bi mu uručili dar. Tom prilikom saznaće kako je, ali i šta će poručiti dobročiniteljki u znak zahvalnosti. |