Ameri o paraleli Kosovo-Krim
U tekstu pod naslovom "Suverenitet protiv samouprave – Krim rasplamsao dilemu" list navodi da je sukob u Ukrajini oživeo vekovima dugu debatu o međusobnom odnosu prava na samoopredeljene i teritorijalnog integriteta država.
Sukob na Krimu, po oceni američkog dnevnika, teško se može smatrati paralelom za kosovsku epizodu, posebno kad ruske trupe okupiraju poluostrvo, uoči referenduma, 16. marta o odvajanju Krima od Ukrajine i ponovnom pripajanju Rusiji. Drugo, iako su SAD vojno intervenisale ne Kosovu one to nisu učinile da bi teritoriju uzele za sebe.
"Njujork tajms" navodi da prihvatanje prava na otcepljenje pojedinih regiona često zavisi od okolnosti i dodaje da su SAD imale različite stavove prema pokušajima otcepljena u bližoj prošlosti - Čečenija - ne, Istočni Timor - da, Abhazija - ne, Južni Sudan da, Palestina - previše komplikovano.
To je akutno delikatno pitanje na Zapadu, ocenjuje list i podseća da Britanija želi da zadrži Škotsku, a Španija Kataloniju. Konačno i SAD su rođene u revoluciji, prekinuvši veze sa Londonom bez pristanka nacionalne vlade, na čemu u slučaju Krima sadašnji
predsednik SAD Barak Obama insistira.
Specijalista za Rusiju u Međunarodnom institutu za strateške studije Semjuel Čarap smatra da kada je reč o pravu na otcepljenje ni jedna država nije dosledna. On dodaje da je Kosovo presedan na koji se Rusi često pozivaju, pravdajući intervenciju na Krimu. To je kao da kažu "I vi ste uradili isto, šta ste vi bolji ili drugačiji".
Kao drugi primer, ruski zvaničnici spominju Škotsku koja će uskoro glasati o tome da li će ostati u Ujedinjenom Kraljevstvu, ali Amerikanci primećuju da ni jedna strana sila nije poslala trupe u Edinburg da smene lokalnu vlast i organziuju izjašnjavanje.
Lažnim poređenjem sa situacijom na Kosovu, Kremlj, kako tvrde američki zvaničnici, pokušava da invaziju i otimanje teritorije učini legitimnim. "To su jabuke i kruške", kaže Bendžamin Rods, zamenik Obaminog savetnika za nacionalnu bezbednost, dodajući da se ne može ignorisati kontekst - sve se dešava neposredno nakon ugrožvanja ukrajinskog suvereniteta i teritorijalnog integriteta što nije pogodno okruženje za izjašnjavanje građana.
Kremlj sada gleda na stvari, piše Njujork tajms i dodaje da se Rusija pozvala na primer Kosova kada je priznala nezavisnost Abhazije i Južne Osetije od Gruzije. Dmitri Sajms iz vašingtonskog Centra za nacionalne interese slaže se sa argumentima Moskve i kaže da je "Kosovo je u velikoj merilegitimni presedan". "Nezavisnost (Kosova) je ostvarena uprkossnažnom protivljenu legitimne, demokratske i suštinski prozapadno
orijentisane srpske vlade. Sa druge strane novoj prozapadnoj vladi u Kijevu nedostaje legitimitet jer je došla na vlast svrgavanjem demokratski izabranog predsednika", navodi on.