Vučićev kredit čudo neviđeno

Bratski zajam: Aleksandar Vučić sa Mohamedom bin Zajedom

- Reč je o kreditu u visini od milijardu američkih dolara, na deset godina uz nominalnu kamatnu stopu od dva odsto. Otplata kamate počeće šest meseci posle povlačenja novca, a glavnica tek posle 10 godina. Srbija će na ovaj način, na godišnjem nivou uštedeti po 40 miliona dolara, odnosno oko 400 miliona dolara za deset godina, ili 300 miliona evra - pojasnio je Krstić.

On je dodao da bi Srbija u svakom slučaju morala da uzme kredit od milijardu dolara za finansiranje deficita, ali kod svih drugih poverilaca kamata bi bila između šest i sedam odsto.

- U današnjem novcu to je bukvalno kao poklon, kao da je neko taj novac dao iz džepa. Ovo je dobar signal međunarodnoj zajednici i investitorima da Srbija ima kredibilitet - istakao je ministar finansija.

Vratićemo najgore dugove!

Prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić zahvalio je na pomoći svima koji su je pružili za sklapanje tog aranžmana, pre svega predsedniku Republike Tomislavu Nikoliću, premijeru Ivici Dačiću, a zatim i svim članovima Vlade i ministru Krstiću.
- Nikada ništa ovako povoljno nismo dobili. Na ovome smo na godišnjem nivou uštedeli trećinu onoga što prikupimo solidarnim porezom. Srbija nikada ranije nije dobila povoljniji kredit koji ćemo iskoristiti za vraćanje najgorih dugova, a da će deo biti uložen u podsticanje privrede - pohvalio se Vučić.

Srbija će povući novac u jednoj tranši, onda kada na to bude spremna i kada se stvore zakonski uslovi, što znači da je potrebno da to ratifikuje parlament posle izbora. Posebno je važno, kako je rekao ministar finansija, što nisu postavljeni nikakvi uslovi za trošenje tog novca, a Vlada Srbije će odlučiti koji način je najcelishodniji da se kredit iskoristi.

- Deo novca će nam omogućiti da uspostavimo ekonomsku politiku koja će nam pomoći da prebrodimo socijalni efekat krize i da damo zamajac stranim i domaćim investitorima - najavio je Krstić.

Rekao je da ovakve stvari ne treba gledati sa dozom sumnje, jer one proizlaze iz dobrih političkih odnosa dveju vlada, ali i ličnih odnosa.

- I ja sam bio skeptičan, ali sada sa ove pozicije vidim da svega toga ne bi bilo da ne postoji poseban odnos između dve vlade - istakao je Krstić.

Ekonomista Ljubomir Madžar u izjavi za "Vesti" kaže da je iznenađen i da je ovaj kredit nešto "dosad neviđeno u finansijskim transakcijama".

- Bilo je reči od tri milijarde evra kredita, ali iznenađen sam i ovom jednom koju su nam Arapi pozajmili. Uslovi pod kojima su dali kredit su veoma povoljni, pa sam i skeptičan i začuđen. Kakav motiv imaju Ujedinjeni Arapski Emirati da Srbiji daju kredit uz tako povoljnu kamatnu stopu? Transakcija nije dovoljno transparentna pa se bojim da li možda nema tajnih odredbi u celom ovom poslu - pita se dr Madžar.

Prema njegovim rečima čudi obrazloženje ministra finansija Lazara Krstića da na ovakve stvari ne treba gledati sa sumnjom.

Malo da zakrpi budžet

Ekonomski analitičar Milan Ćulibrk kaže da je kredit izuzetno povoljan, ali na žalost nedovoljan.
- Srbija je ranije uzimala kredite po kamatnoj stopi od 5,5 do 7,25 odsto, tako da je ovaj kredit jako povoljan. Ali on ne može da zakrpi ni polovinu deficita u budžetu Srbije za ovu godinu. O servisiranju dugova da i ne govorimo - kaže Ćulibrk.

- Dobri politički odnosi ili još čudnije dobri lični odnosi nisu dovoljni da se odobravaju povoljni novčani krediti. Možda je tako bilo u vreme Tita, ali danas definitivno toga nema - kategoričan je dr Madžar. - Srbija je nažalost u veoma teškoj ekonomskoj poziciji i stoga se "kreditu u zube ne gleda" i sve se radi po principu "daj šta daš".

Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja kaže da je kredit koji smo uzeli od UAE izuzetno povoljan.

- Uslovi pod kojima smo uzeli zajam su više nego povoljni. Da li postoji nešto što druga strana traži zauzvrat u nekim drugim poslovima to ne znamo. Naša zemlja je u izuzetno teškoj poziciji i ovim kreditom "kupuje vreme". Mi nismo u situaciji da možemo nešto da tražimo i da birkamo, nego moramo da zajmimo - kaže Đogović.

Prema njegovim rečima nezaposlenost kod mladih do 24 godine u Srbiji je dostigla neverovatnih 49,1 odsto, a u dobi od 25 do 34 godine iznosi 28,1 odsto. Stoga, podvlači ovaj ekonomista, Srbija mora što pre u reforme, da ne bi zaigrala "grčki sirtaki".

Mlađen Kovačević, ekonomista kaže da kredit od Arapa jeste povoljan, ali je i ovaj stručnjak sumnjičav.

- Ekonomski stručnjaci i poslovni ljudi koji su sarađivali sa Arapima kažu da je svaki njihov dolar velik kao kuća i da se ne odlučuju lako za zajmove. Ne znam šta je posredi, pričalo se o njihovoj nameri kupovine poljoprivrednih kombinata, ali to se sve utišalo. Da li će i njima dozvoliti kao građanima EU da za par godina kupuju našu zemlju pod istim uslovima kao i srpski građani ostaje da se vidi - pita se dr Kovačević.

DS: Još jedna prevara!

Uzimanje zajma od Ujedinjenih Arapskih Emirata oštro kritikuje jedino opozicija.
"Kredit od UAE predstavlja još jednu prevaru Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke koja Srbiju sve brže vodi ka bankrotstvu", saopštili su iz Demokratske stranke.
Ta stranka je navela da je Srbija, "umesto obećanog kredita od tri milijarde evra, dobila najavu kredita od milijarde dolara, sa uslovima koji su duplo lošiji nego što je prethodna vlada dobijala od Svetske banke".
- Nesposobnost SNS dovela je u pitanje i redovnu isplatu zarada, penzija i socijalnih davanja. Prevare SNS su izjavom odlazećeg prvog potpredsednika Vlade dostigle vrhunac, a njihovu cenu će ponovo plaćati građani Srbije - istakla je DS u saopštenju.

Sve veća opasnost od bankrota!

Spoljni dug Srbije je na kraju oktobra 2013. godine iznosio 25,5 milijardi evra ili za 0,8 manje nego krajem decembra 2012. godine. Na prvi pogled to je ohrabrujuća informacija, ali ako se zna da je u odnosu na stanje iz 2001. godine ukupan spoljni dug porastao za čak 2,3 puta, onda zaista nema razloga za optimizam, naprotiv. Naime, odnos spoljnjeg duga i bruto domaćeg proizvoda već je dostigao nivo od oko 83 odsto, što ukazuje da je Srbija visokozadužena zemlja.

Hoće li biti manje prosjaka: Slika sa beogradskih ulica

Veliki problem je što Srbija mora da servisira dug odnosno otplaćuje prispele kreditne obaveze, a samo u ovoj 2014. godini one će prema rečima Milana
Ćulibrka iznositi oko 3,5 milijardi evra.

Situaciju dodatno otežava i činjenica da su krajem novembra 2013. godine ukupne devizne rezerve iznosile 11,5 milijardi evra, što je za 3,7 odsto niža vrednost nego u istom periodu 2012. godine. Do smanjenja deviznih rezervi došlo je zbog izmirivanja ranije preuzetih kreditnih obaveza.

Posebno zabrinjava dinamika zaduživanja javnog sektora čije su obaveze na kraju 2012. godine iznosile 12,2 milijarde evra, a u oktobru su narasle na 12,7 milijardi evra. To znači da se država sve više zadužuje kod inostranih kreditora, što povećava opasnost od bankrotstva. Dug Srbije za čak 2,2 odsto nadmašuje vrednost izvoza naše zemlje.