Da li nas država krade ne obrazujući nam decu?

Upravo je to suština pitanja koje je postavljeno čitaocima štampanog izdanja “Vesti“, a u vezi sa dodatnim izdvajanjem novčanih sredstava, kako bi naši đaci bolje prolazili u školi.

Dakle - da li političari, izmišljajući novine u školstvu, obezbeđuju svojim rođacima i prijateljima mogućnost da pišu knjige i prodaju ih; da li u dogovoru s nastavnicima određuju koje će se knjige (autori) proučavati, kako bi se neke knjige više prodavale a profiti delili; da li pokušavaju da nezaposlenost reše tako što će onemogućavati deci da nauče bilo šta u školi, kako bi profesori bez posla preko davanja časova zaradili bar nešto? Da li je to jedan mafijaški krug i da li je ovo jedna mafijaška država, u stvari?

Elem, tema je mnogo dublja od običnog pitanja o izdvajanju novčanih sredstava za učenje onoga što je država obavezna da nauči svoje đake, svoju decu... U svakom slučaju, previše ljudi, njih 38% anketiranih, priznaje da plaća privatne časove svojoj deci, a nekih 8% planira da to uradi.

Nije zanemarljiv procenat i onih koji nemaju para - 18%. To znači da nije isključeno da bi i oni, samo da mogu, plaćali dodatne časove, čime se procenat ljjdi kojima se izvlači novac iz džepa znatno povećava. S druge strane, 38% ispitanih ne daje novac za ovu namenu.

A, vi, u kakvoj ste vi situaciji ako u kući imate đaka/đake?