Ja sam žena svemirski brod

Po završetku studija radila je u firmi svog oca Predraga koja se bavi proizvodnjom i preradom voća i povrća, počev od fizičkih radova na plantaži, preko pakovanja voća i povrća i lepljenja etiketa na teglama. Potom je 2004. godine postala načelnica Odeljenja za privredu i poljoprivredu opštine Svilajnac, gde je prošla obuke za pisanje evropskih projekata, ali je 2009. godine otvorila sopstvenu firmu za konsalting MS emplojment. Evropska komisija ju je 2011. godine izabrala za ambasadorku ženskog preduzetništva, Udruženje poslovnih žena Srbije proglasilo ju je za "Ženu zmaja", a Evropska unija ju je proglasila za jednu od deset ambasadorki ženskog preduzetništva u Srbiji.

Ova 37-godišnja ambiciozna Svilajnčanka već godinu dana nalazi se na čelu Termoelektrane Morava i završava doktorske studije na Tehnološko-metalurškom fakultetu i Megatrendu u Zaječaru. Članica je udruženja Profesionalna i zaposlena žena, Kluba prvih žena i Rotari kluba i kandidat za poslanika na listi SNS.

KRASTAVCI MI NE GINU
- Za godinu dana, koliko sam direktorka termoelektrane uradila sam tri bitne stvari. Zaustavila sam sve nepravilnosti koje sam zatekla i prijavila nadležnim organima, kako bih firmi vratila staru slavu. Više puta sam htela da odustanem, jer sam često nailazila na zatvorena vrata i čuđenja ljudi zbog čega sve to radim. Čudili su se što sam počela da ispravljavam nešto što niko nikada nije hteo, niti mu je padalo na pamet.

- Jednostavno, ja sam profesionalac, ne odustajem i kada nešto radim, radim najbolje što mogu. Nikada se nisam ni plašila, a imala sam i podršku roditelja, koji su prvi privatnici u Pomoravskom i Šumadijskom regionu. Znači, uvek sam mogla da budem hrabra i da se ne plašim otkaza, jer znam da mi krastavci ne ginu ako propadnem na svim poljima.

Putovala od Njujorka do Indije - Obožavam da putujem privatno i poslovno. S ocem sam išla u Njujork, Moskvu i druge zemlje u kojima smo izlagali proizvode. Što se tiče Evrope, ne postoji zemlja koju nisam obišla. Bila sam u Dubaiju, Tunisu, Izraelu, Abu Dabiju... Planiram da odem u Kinu, Indiju i Australiju. U svakoj zemlji koju sam obišla nešto sam naučila. Kada smo početkom prošle nedelje imali sastanak Kluba prvih žena jedna vlasnica butika me je pitala kako ona da se bori za mušterije pored Kineza. Mi smo kao država to dozvolili. Ne znam da li smo morali ili ne i da li je to bio ustupak za njihove investicije. Na primer u Izraelu ne postoji nijedna kineska prodavnica, a nijedan Kinez u toj zemlji ne sme da se zadrži više od tri meseca. Ali, mi od devedesetih godina do sada nismo imali jaku državu. Nadam se da će se to promeniti. Ono što sam još videla u inostranstvu je zaštita domaćeg proizvođača. U Norveškoj, na primer, uzgaja se veoma malo jagoda. Ali, nijedna jagoda ne može da se uveze dok se njihovi proizvodi ne prodaju.

- Druga stvar koju sam ostvarila je pozitivno poslovanje. Za 2012. godinu planirani gubitak bio je 4.000.000 evra i ostvaren je. Za prošlu godinu planirani gubitak bio je 6.000.000 evra, a ja ne samo što ga nisam ostvarila, već sam ostvarila dobitak od 60.000.000 dinara. Treća, možda i najveća stvar koja mi je pošla za rukom je da obezbedim investicije iako je zbog pomenutih gubitaka bilo planirano da se fabrika, koja radi već 45 godina, zatvori 2018. godine, a 300 ljudi ostane bez posla.

IMALA SAM SVOJU BANDU
- Da sam tip vođe, pokazalo se još u prva četiri razreda osnovne škole. Imala sam svoju bandu, a druga devojčica iz razreda je imala svoju. Bili smo suprotstavljeni tabori. Međutim, ja sam koristila sva moguća sredstva da privolim đake da budu članovi moje bande. Davala sam im slatkiše, ljubila dečake u obraz, nisam im davala da prepisuju domaće zadatke ako nisu na mojoj strani. Na kraju je moju bandu činilo celo odeljenje, a ta devojčica je ostala sama sa svojom najboljom drugaricom. Znači, uvek sam volela da budem vođa i da rukovodim. Jedino što se nisam tukla. Umesto mene to su radili dečaci, a ja sam bila organizator.

- U osnovnoj školi sam imala sve petice izuzev u šestom razredu kada sam na polugodištu imala četvorku iz fizičkog. Jednostavno, intelektualno sam jaka, išla na takmičenja iz svih predmeta, postizala uspehe, ali sam bila loša u fizičkim aktivnostima.

Kapitalni remont - Uspela sam da dobijem investicije od 23.000.000 evra za kapitalni remont, koji će biti urađen naredne godine. Od ove sume Evropska unija donira 5.000.000 evra za elektrofilter što će nam omogućiti usklađivanje sa svim zakonima EU kada je reč o zaštiti životne sredine. Pored toga, veoma brzo ćemo potpisati međudržavni sporazum koji će nam omogućiti izgradnju nove termoelektrane od 150 megavata.

UČENJE PREČE OD POLITIKE
- Za vreme studija uvek sam sedela u prvoj klupi i bila na svim predavanjima. Čak i kada su 1996. godine bili studentski protesti, a ja sam bila brucoš, predavanja je pratilo samo nas desetak. Profesori bi nas pitali zašto smo došli. Neki su nam čak i zamerali i govorili da treba da štrajkujemo, a ne da dolazimo na predavanja. Jednostavno, nisam se bavila politikom, nisam imala zašta da štrajkujem, kao i ostali koji su bili siromašni studenti iz unutrašnjosti kojima se nije štrajkovalo jer nisu želeli da izgube celu godinu zarad toga ko će biti na vlasti. Ta vredna deca su uglavnom i završila fakultet.

- Inače, mene su na fakultetu zvali Mama, jer sam uvek bila ozbiljna, delila savete i pravila se pametnom. To mi nije smetalo, jer sam volela da učim. Tri diplome fonda "Panta S. Tutundžić" dobila sam zato što sam godinu "čistila" pre upisa naredne i imala prosek preko devet.

DANAK NEISKUSTVU
- Kad je reč o poslu, uspevala sam čega god sam se latila. Međutim, na privatnom planu nisam baš ostvarena. Iako sam bila jedan od najboljih studenata Beogradskog univerziteta, visoka, zgodna i lepa. Imala sam stan u Beogradu, novac za izlaske i putovanja. Jednostavno, ceo svet mi je bio na dlanu. Sve što sam poželela bilo je moje. Međutim, zbog neiskustva ili zato što sam se zaljubila u jednog muškarca, čiji karakter nisam poznavala i udala sam se za njega 2001. godine. Bila je to katastrofalna greška sa velikim posledicama ne samo po mene, već po celu porodicu. On je radio za državnu bezbednost Republike Srpske u vreme ludih ratova kada nije baš postojala jasna granica između policije i kriminala. Prelazio je s jedne na drugu stranu. Kada sam to saznala, bilo je isuviše kasno.

- Planiram da napišem knjigu o tom periodu svog života kako bi devojčice koje stasaju za udaju znale da prilikom izbora bračnog partnera nije najbitnije da li je neko obrazovan ili ne, bogat ili siromašan, već kakav je po karakteru i da ima radnu naviku. Za sada mogu samo da kažem da smo moja porodica i ja jedva izvukli živu glavu. U braku sam bila tri godine. Razveli smo se pre deset godina. Jedina lepa stvar iz tog braka je moja kćerka Milica zbog koje se jedino ne kajem što sam se udala za tog muškarca. Nažalost, zbog tog lošeg iskustva više nemam poverenja u muškarce, jer nikada ne znam šta stoji iza lepe reči.

PROSVETITELJSKA MISIJA
- Kroz razna udruženja čija sam članica mnogo toga sam naučila. U Evropskoj uniji, recimo, postoji mreža 250 ambasadorki ženskog preduzetništva. Često se sastajemo u Briselu, Varšavi, na Malti. Moja ideja je da organizujemo skup ambasadorki ženskog preduzetništva u Srbiji. Smatram da bi to bilo dobro za našu zemlju jer bismo doveli 250 najuspešnijih žena Evrope, koje bi mogle da uspostave poslovnu saradnju.

Gubitaša podigla na noge - Kada sam postala direktorka termoelektrane pitali su se šta ću ja tu, jer su mislili da sam završila Poljoprivredni fakultet. Mislili su i da ću termoelektranu da dignem u vazduh. Pored toga što su mislili da nisam stručna za taj posao, i za mene je važilo uvreženo mišljenje da je žena manje vredna, da je ranjivija i manje sposobna. Morala sam da radim i po deset sati da bih im pokazala da sam veći profesionalac od mnogih muškaraca. Prosto da i dan-danas ne mogu da veruju da sam od stalnog gubitaša napravila likvidnu firmu. To sam mogla jer sam pooštrila kontrolu rashoda. Vodila sam računa o svakom potrošenom dinaru. A raniji direktori su plaćali i nisu žalili. Naročito takse prema opštini, čak i neke dažbine koje su ukinute, poput firmarine i mesnog samodoprinosa. Prema podacima do kojih sam došla, termoelektrana je 2008. godine opštini plaćala takse u iznosu od 11.000.000 dinara. Prošle godine taj dug narastao je na 311.000.000 dinara. Pošto sam obarala jedno po jedno rešenje, dug sam svela na razumnu brojku.

- Klub prvih žena je nedavno formiran u Svilajncu, a naš zadatak je da osnažimo žene da steknu ekonomsku slobodu, jer je ona preduslov svih ostalih. U Svilajncu sam početkom nedelje organizovala tribinu na temu "Žene u biznisu" da bismo razgovarale o tome kako možemo da pomognemo jedna drugoj. Pošto sam ja jedina članica iz centralne Srbije uskoro ćemo formirati klub za Pomoravski okrug, jer mi je želja da ne sedimo kod kuće i gledamo serije, već da razmenjujemo poslovna iskustva, pomažemo se, pa čak i da privatno tešimo i savetujemo jednu drugu. Pored toga, mi javno zagovaramo naše stavove preko medija i trudimo se da podignemo nivo svesti o ravnopravnosti polova.

- Vredna sam i istrajna. Žena sam koja se trudi da svoj život živi dostojanstveno. Titule žena zmaj, ambasadorka ženskog preduzetništva i druge jesu slatke kada ih dobijem, ali kada se uporedim s muškarcima oko sebe, čini mi se da nisam zmaj, već spejs-šatl, svemirski brod...