Georgiev i Braja ojadili SOKOJ

- Svašta se o meni pisalo - da sam propao, bankrotirao, da sam bolestan... Naravno da me pogađaju takvi tekstovi, ali svima poručujem - ja nikada ne mogu da propadnem i uvek sam na dobitku. Srećan sam što se moj sin Miki izvukao iz svega što ga je snašlo kada je došao iz Šapca u Beograd. To me je strašno pogodilo, ali sada je dobro i uspešan je muzičar. On me nagovara da idem na tezge da pevam i išao bih, ali se gadna prašina digla oko mene. Ljudi se pitaju da li sam živ, šta je sa mnom, a sve zbog gluposti koje se pišu o meni - kaže Dudić.

Knjiga i koncert - Napisao sam knjigu u kojoj je opisan ceo moj život. Od šeste godine kada sam završio na ulici do danas. Vrlo je interesantna i verujem da će mnogi hteti da je pročitaju. Poznato je da sam imao mnoge uspone i padove u životu, a u ovoj knjizi je sve to detaljno napisano. Knjiga je završena, još ne znam kako će se zvati, ali ću uskoro i to smisliti. Želim da organizujem i koncert "Hasan Dudić sa prijateljima" na kom bi učestvovali Šaban Šaulić, Ana Bekuta, Snežana Đurišić i drugi, koji bi pevali moje pesme - kaže Dudić.

Kako vidite današnju estradu?
- Danas svi hoće da budu kompozitori i pevači, što je smešno. Ne mogu ja da budem električar kad se ne razumem u struju. Danas je dozvoljeno da svako radi šta hoće. Kradu turske, grčke pesme, prepisuju i potpisuju, pa još sebe nazivaju kompozitorima i uzimaju ogroman novac za to. To je žalosno. Meni je žao današnje omladine, jer su više od dve decenije zaraženi nekom muzikom koja nema smisla. Pesme nemaju priču, poruku, samo mogu da ti probiju glavu. Nas stare pevače niko ne ceni, niko da nas podrži, čak ni država.

Godinama vodite bitku sa SOKOJ-om?
- Pevači podmićuju urednike. Jedna grupa ljudi, među kojima su Vlado Georgiev i Dragan Brajović Braja su mutili. Dobar sam sa njima, ali što je istina, istina je. Radili su šta su hteli, u kesama su uzimali novac iz SOKOJ-a i zato neko treba da odgovara. A, ja sam dobijao pare od kojih ne mogu da preživim. Ne pevam svadbe, a mogao bih. Hoću da pevam, ali me niko ne zove, čak i oni koji bi me zvali misle da to ne radim. Prošle godine sam imao 15 tezgi i zadovoljan sam, ali mogu ja i više.

Priča se da nikad nije bila veća kriza na estradi nego danas...?
- Kriza je velika već godinama. Kako je nastao internet sve pokradoše. I danas vraćam dugove za album "Ovaj život nema reprizu", jer su pesme skinute sa interneta, pa niko ne kupuje CD.

Bavite se i humanitarnim radom, ali malo o tome pričate?
- Ja sam u savetu za nacionalne manjine. Vlada šuga, tuberkoloza, pa se borim se da se ljudima obezbedi čista posteljina, sredstva za higijenu, obuća, odeća, lekovi. Ne znam čemu izbori, jer to mnogo košta. Koliko je bolnica i prihvatilišta moglo da se napravi od tog novca. Koliko ljudi spava na ulicama. Moj drug, muzičar, nedavno je pao u Knez Mihailovoj i umro. Sahranili su ga kao beskućnika, iako ima porodicu. To je žalosno. Ljudi ne brinu o ljudima. Imam lavlje srce, imam za koga da živim - za moje unuke i sina. Volim ljude i boriću se da ljudi imaju veća prava.

Loš samo za sebe U kakvim ste odnosima sa bivšom suprugom Zlatom Petrović? - Nemam nikakav kontakt s njom. Ja svakom želim sreću i nikog ne mrzim. Bio sam loš samo za sebe. Čitav život sam se borio, i mislim da je život ring i čaša razbijena. Došla su neka čudna vremena i ljudi treba da se vole. Voleo bih da nastupam po dijaspori. Imam volju i samo čekam poziv.