Putin Kosovom branio Krim

- Ako je samoopredeljenje bilo dozvoljeno kosovskim Albancima i uopšte u mnogim delovima sveta, to znači da pravo nacija na samoopredeljenje niko nije ukinuo - rekao je Putin, a prenele su agencije.

Analogije su rizična stvar, a ova Putinova, ovako izrečena izazvala je dosta različitih komentara u srpskoj javnosti, pogotovu ako se zna da Rusija nije priznala jednostrano proglašenu secesiju Kosova i da u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija po ovom pitanju predstavlja najvećeg zaštitnika i zagovornika teritorijalnog integriteta Republike Srbije.

Izvrnuta izjava Dragomir Anđelković smatra da izjava Vladimira Putina "sama po sebi nije problem jer se ona izvrće". - Slično je bilo i u slučaju Abhazije, pa su tada neki spekulisali da će Rusija priznati Kosovo. Ali Putin nije davao vrednosni sud ko ima pravo već je samo ukazivao na dvostruke standarde Zapada. Podsetimo, Rusija je 2008. priznala nezavisnost Južne Osetije i Abhazije, a nakon što su ove oblasti proglasile otcepljenje od Gruzije.

Za analitičara Dragomira Anđelkovića Putinovo poređenje nije kontradiktorno.

- Putin je tu mislio na činjenicu da je Zapad načinio presedan dopuštajući pravo jednoj autonomnoj pokrajini suverene države da proglasi nezavisnost. On nije ulazio u međunarodnu pravnu osnovanost i istorijsku utemeljenost takvog postupka, već je ukazivao na dvojne standarde Zapada koji toleriše sve ono što mu odgovora. Na drugoj strani, osuđuje ono što mu ne odgovora bez obzira da li postoje i kakvi pravni osnovi i paralele - komentariše Anđelković za "Vesti".

Ni potpredsednika Demokratske stranke Srbije Slobodana Samardžića predsednik Rusije nije razočarao, iako uviđa pogrešnu analogiju.

- Zar sada treba da se ljutimo na njega zbog pogrešne analogije, a hoćemo da se priključimo EU koja smatra da Kosovo treba da bude nezavisno? Kosovo i Krim su potpuno drugačiji slučajevi. Kosovski Albanci su proglasili nezavisnost, a na Krimu se bore za autonomiju - procena je bivšeg ministra za Kosovo i Metohiju.

Da li ovakvo poređenje sa Putinovim insistiranjem da narodi imaju pravo na samoopredeljenje može da znači i promenu stava Moskve prema secesiji Kosova, još jedno je pitanje koje se nametnulo nesrećno izabranom analogijom?

Za doskorašnjeg ambasadora Srbije u Ukrajini Dušana Lazića, ovom izjavom ruski predsednik traži razlog za odbranu pozicije Kremlja u aktuelnoj krizi.

- U okviru toga naveo je i primer Kosova. To ne znači da će se ruski stav prema Kosovu u bilo kom pogledu menjati - smatra Lazić.
 

Bombe nisu baš humane Da svako prema svom ideološkom obrascu tumači događaje vidi se i iz komentara predsednika Češke Miloša Zemana. On je povodom Putinove izjave da je Rusija u Ukrajini "u humanitarnoj misiji pomoći ugroženim ruskim građanima", podsetio da je bombardovanje SR Jugoslavije 1999. godine, takođe nazvano "humanitarnim". - Kada sam posle došao u Beograd nije izgledalo baš humanitarno - kaže Zeman.