Svaka tableta donosi olakšanje

Ne zaboravlja zemljake u nevolji: Ilija Miki Vujović

- Ovom prilikom želim posebno da se zahvalim predsednici Svesrpske zajednice Stani Bilbiji, koja je podržala našu akciju. Takođe, i Anici Hunjadi, Živki Mančić i bivšoj predsednici zajednice Slavici Loran, koja je neprekidno nosila kutiju za dobrovoljne priloge, da bi sakupila dovoljno novca kako bismo kupili Aleksandru jednu kutiju leka. Prikupljeno je ukupno 92 evra, od čega je i kupljen medikament, na čemu se svim darodavcima zahvaljujemo od srca. Isto tako, želim da se zahvalim ocu Nikoli, koji nam često besplatno ustupa svečanu salu SPC Sveti Sava za naša okupljanja raznim povodima. Uskoro ćemo se opet okupiti u klubu Kozara, pa ćemo nastojati da ponovo sakupimo novac za još jednu kutiju leka, koji bismo poslali Aleksandru - rekao je Ilija Miki Vujović, penzionisani medicinski radnik i veliki humanista, uvek spreman da pomogne ugroženim zemljacima u otadžbini.

Odmah pošto je medikament iz Pariza stigao u beogradsko Dopisništvo "Vesti", naši reporteri prosledili su medikamente do Aleksandra Milićevića.

- Kako ću ikada moći dovoljno da se zahvalim tim divnim ljudima na svemu što su do sad učinili za mene ne znam ni sam. Pored još nekih plemenitih zemljaka, koji su mi već poslali pomoć, ovi divni ljudi mi treći put zaredom šalju preko potrebnu terapiju bez koje bi moj život bio mnogo teži i nepodnošljiviji. Pre svega, svima njima želim mnogo zdravlja jer je ono najdragocenije i bez njega su čovek ne može ni napred, ni nazad. Neka im dobri Bog stostruko vrati. To je samo delić dobrih želja - rekao je Aleksandar Milićević, dirnut dobročinstvima plemenitih zemljaka širom sveta.

Često u bolnici: Aleksandar Milićević

U međuvremenu, ovaj nesrećni mladić, čiji su momački snovi i planovi za budućnost naglo prekinuti saznanjem da za njegovu bolest pravog leka nema, obavio je redovnu kontrolu u srpskoj prestonici i primio dodatne terapije, koje su ga posebno iscrple. Da sve bude teže, zbog prirode bolesti, nažalost, ne može da radi, niti privređuje, samim tim, zajedno sa roditeljima živi od njihove male penzije. Pored slabosti mišića za disanje, Aleksandar mora da se bori i sa dijabetesom, osteoporozom i kataraktom, zbog koje ne vidi na levo oko. Znajući koliko je to teško, otuda i svesrdna podrška dobrotvora iz Pariza, kako bi se koliko-toliko izborio sa nevoljama koje bez tuđe pomoći ne može da reši, kao ni njegova porodica.