Za poliglotu Kazahstanku škole zatvorile vrata u Loznici

Zbog ljubavi ostavila stepu: Ajgulja sa porodicom

 

Dejana, rukovaoca građevinskim mašinama u Energoprojektu, upoznala je u Kazahstanu. On je 2005. radio u toj dalekoj zemlji, na svom prvom poslu u inostranstvu. Sreli su se u prodavnici, razmenili brojeve telefona i iskra je upaljena.

On je tri kalendarske godine ostao tamo, a onda su rešili da probaju da ljubav pretvore u zajednički život. Govori ruski, kineski, kazahski, srpski i engleski jezik i nada se da bi mogla negde ovde da predaje ruski, ili radi u prevodilačkom birou. Volela bi da se zaposli, pokušavala je u više lozničkih firmi, ali za sada ništa.

PROFESOR
- Završavala sam studije kineskog jezika kad smo se upoznali. Imala sam 24 godine i rešili smo da se uzmemo. Dejan se vratio u Srbiju, a ja sam došla na mesec dana odmora da vidim kako je ovde. Tada smo živeli u Beogradu, a onda sam posetila i njegovo selo i sve što sam videla mi se svidelo. Kod nas je tamo stepa i kada sam videla ovu prirodu oduševila sam se, šume, brda, planine, reke, jezera, vazduh, lepota na sve strane. Osim u Dejana, zaljubila sam se i u ovu zemlju i od 2008. sam ovde - priča simpatična Kazahstanka.

- Znala sam za Jugoslaviju, ali do tada za Srbiju nisam čula. Onda mi je objasnio da je Jugoslavija prošla kao i Sovjetski Savez čijim raspadom je i Kazahstan postao samostalna država.

Čim su se uzeli, Dejan je posle tri meseca otišao na rad u Rusiju, ali se Ajgulja brzo navikla na život u Srbiji. Kasnije je još tri puta odlazio u Kazahstan, a lani su svi zajedno skoro godinu dana proveli u ovoj ogromnoj državi. Od pre tri godine skrasili su se u svojoj kući na brdu iznad Loznice i tu uživaju. Ajgulja kaže da je veoma pozitivno iznenađena prijemom u Srbiji.

SPREMA SRPSKA JELA
Mada, kako kaže, srpska i kazahstanska kuhinja nemaju sličnosti, "ukusi su potpuno različiti", ona sprema sva srpska jela, sarmu, pasulj, a posebno voli meso. Obožava pečenje, Karađorđevu, ćevape i mnogi joj kažu da jede kao da je odrasla u ovim krajevima.

Dejan sa zadovoljstvom sluša priču svoje lepše polovine. Kako kaže, nije joj pričao bajke o svom selu i Srbiji i srce je odlučilo da ona sa drugog kontinenta dođe ovde.
Ajgulja je sreću pronašla u Srbiji, a pred kraj prošle godine, posle pet godina čekanja i zavrzlame sa papirologijom, postala je naša državljanka. Još samo da se zaposli i sve će joj biti potaman u zemlji koja joj se mnogo sviđa, a za koju do susreta sa Dejanom nije ni znala.