RUSIJA - SAD 3:0
Poslednjih godina, naime, s jedne strane svedoci smo sve većeg uticaja Rusije na rešavanje svetskih sukoba, na širenje demokratije diljem planete, ali i na zaštitu nacionalnih interesa, a s druge strane sve veće frustracije Sjedinjenih Američkih Država, koje sa svojim zapadnjačkim saveznicima (uglavnom preko zločinačkog NATO udruženja*) ne uspevaju da nametnu svoju volju što demokratskim, što nedemokratskim režimima koji potpadnu pod njihovu sferu interesa.
Pobeda demokratije - 1:0
U svakom slučaju, jedva da je prošlo nešto više od sedam meseci, a Rusi su na izvestan način tri puta zapržili čorbu Amerikancima. I to najpre uz pomoć njih samih. Naime, bivši službenik američke Nacionalne bezbednosne agencije (NSA) Edvard Snouden postao je digitalni Robin Hud za slobodarski svet, a veleizdajnik za SAD. On je, naime, medijima prosledio poverljiva dokumenta o detaljima programa masovnog špijuniranja i prisluškivanja od strane NSA, otkrivši svu pokvarenost američkih vlasti. Ranije se slutilo kakve su vođe SAD-a, Snouden je samo pomogao da se to i dokaže.
I Rusi, šta će, uradili su ono što bi i svaka druga slobodarska zemlja koja podržava demokratiju, a oružano je jaka da se suprotstavi Amerikancima - dali su 1. avgusta 2013. azil Edvardu Snoudenu - 1:0.
Pobeda dijaloga - 2:0
Prošlog leta bili smo na ivici rata u Siriji - kad to kažem, mislim da je svet bio na ivici američkog napada na Bašara al Asada, a u cilju bogaćenja SAD-a i širenja uticaja na Bliskom istoku ove samoproklamovano najdemokratskije zemlje sveta. Međutim, sticajem okolnosti, u igru su se upleli i Rusi, predložili da Sirijci unište hemijsko naoružanje a da zauzvrat ne budu napadnuti - svi su to prihvatili - morali su i Amerikanci jer ih saveznici nisu baš, baš čvrsto podržavali u vojnoj akciji.
I Sergej Lavrov, ruski ministar spoljnih poslova, i Džon Keri, američki državni sekretar, potpisaše 14. septembra prošle godine sporazum o sirijskom hemijskom oružju - izbegnuto je oružano rešenje sukoba, pobedila je ruska opcija dijaloga - 2:0 za “baćuške“.
Pobeda snage - 3:0
A šta reći o trenutnoj situaciji u Ukrajini? Besni Zapad samo što nije nazvao predsednika Rusije Vladimira Putina ubicom beba, koljačem nivoa grofa Drakule ili đavolovim sinom odevenim u odoru džudiste... U redu im je da oni bombarduju Irak i Libiju hiljadama kilometara daleko od kuće, a nije u redu da Rusi štite svoj živalj u komšiluku? Rekao bih da su to dvostruki aršini, koje smo mi Srbi mnogo dobro osetili na svojoj koži.
Uglavnom, Zapad viče, ali je Rusija odveć jaka da bi se tek tako zveckalo oružjem... Ipak, da ne mešamo Ruse jer su zainteresovana strana u još trajućem sukobu, već da ponovimo reči našeg vojnog analitičara Aleksandra Radića: "Rusija je odlučila da je Krim njen" - i 3:0, u ovom slučaju za jačeg.
Da spustimo loptu...
No dobro, da se ne zalećem - teško se samo demokratijom postaje najveća zemlja na svetu i teško se samo dijalogom postaje nuklearna sila, a lako je snagom nametati svoje interese. Znači, bilo bi nekulturno i uvredljivo da tvrdim da je Rusija demokratskija zemlja od SAD-a i ostalih na zapadu, samo zato što je nama milija i mi nekako mislimo da nije zla kao ovi imperijalisti, je li... Rusi samo imaju sreću što neki njihov Snouden nije progovorio i što nisu dovoljno jaki da nameću svoje interese celom svetu. Trenutno.
Bilo kako bilo, činjenica je da je u tri poslednje "velike bitke" Rusija stekla više ugleda, i to nauštrb Amerike. A samo po sebi to i ne mora da bude neka krucijalna prednost jer, da završim pitanjem - što sve sa strane gleda Kina, i da li je ona fina?
(*Izvinjavam se onima koji misle da NATO nije zločinačko udruženje i da je OK što smo bili bombardovani, ali i ja, kao i vi, imam pravo na mišljenje. Različito)