''Oluja'' najteži zločin u ratu u Hrvatskoj

Glavna usmena rasprava u sporu Hrvatske i Srbije počeće u ponedeljak ujutro
pred najvišim sudom UN i trajaće do 1. aprila. Hrvatska je 1999. tadašnju SR Jugoslaviju (SRJ) tužila za genocid tokom rata na hrvatskoj teritoriji 1991-95, a Srbija je 2010. uzvratila kontratužbom.

Obradović je rekao novinarima da je stav Srbije da "bez obzira na teška krivična dela" počinjena tokom rata nad hrvatskim i drugim nesrpskim stanovništvom, "što nije sporno", ta zlodela "nisu imala obeležja genocida", kako tvrdi Hrvatska.

Nasuprot tome, Srbija će tokom rasprave izložiti dokaze u prilog svojoj kontratužbi da je operacija Oluja, u avgustu 1995, predstavljala "kulminaciju kriminalne namere" hrvatske vlade i vojnih snaga da uklone srpsko stanovništvo iz Kninske krajine, s obeležjima genocida.

Srbija želi unakrsno da ispita šest svedoka iz Hrvatske Kako saznaje Beta, strane su se dogovorile da iskazi svedoka u spis budu uvedeni u pisanom obliku, a da se u sudnici pojave samo oni koje suprotna strana želi da unakrsno ispita. Hrvatska nije zatražila da ispita nijednog od svedoka Srbije i oni se neće pojaviti pred sudom. S druge strane, srpski zastupnici će, pred sudijama, unakrsno ispitivati šest svedoka Hrvatske.

Srpski pravni tim dokazivaće, po Obradovićevim rečima, da je Oluja bila "najteže krivično delo" tokom rata u Hrvatskoj. Legitimni interes Srbije je da pred Međunarodni sud pravde iznese dokaze o "broju žrtava" i činjenici da u Hrvatskoj sada živi jedna trećina Srba koji su u njoj živeli pre rata, podvukao je glavni
zastupnik Srbije.

Obradović nije želeo da govori o mogućem ishodu spora, rekavši da ja na sudu da presudi. Naznačio je da je za srpsku stranu važno da predstavi činjenice o Oluji, kao o "izuzetno ozbiljnom zločinu", "koje nijedan sud", uključujući i Haški tribunal u procesu zapovedniku te operacije Antu Gotovini, do sada nije uzeo u obzir.

Tribunal je pravosnažno oslobodio Gotovinu krivice za zločine tokom i posle Oluje, utvrdivši da nije postojao udruženi zločinački poduhvat hrvatskih vlasti s ciljem trajnog progona srpskog stanovništva iz Kninske krajine. Po rečima Obradovića, Srbija nije želela da do glavne rasprave u ovom sporu uopšte dođe i uložila je napore da dođe do pomirenja izvan suda, ali do toga, na žalost, nije došlo.

Izlaganje argumenata u prilog svojoj tužbi, Hrvatska će nastaviti u četvrtak i petak. Od 10. marta, zastupnici Srbije će uzvratiti izlaganjima o hrvatskoj tužbi, ali i kontra-tužbi koju je zvanični Beograd podneo protiv Zagreba. Druga runda razmene argumenata biće, uz pauze, održana od 20. marta
do 1. aprila.

Hrvatska je tužbu zbog navodnog genocida protiv tadašnje SRJ podnela u julu 1999. godine, a Srbija je kontratužbu sudu dostavila u januaru 2010. Međunarodni sud pravde se u novembru 2008. oglasio nadležnim za tužbu Hrvatske protiv Srbije, posle rasprave u kojoj je srpski pravni tim tu nadležnost osporavao.

Pored predsednika Petra Tomke iz Slovačke i potpredsednika Bernarda Sepulvede-Amora iz Meksika, o sporu Hrvatske i Srbije odlučivaće još i sudije Hisaši Ovada iz Japana, Roni Abraham iz Francuske, Kenet Kit sa Novog Zelanda i Mohamed Benuna iz Maroka. U sudskom veću će pored njih biti i Leonid Skotnikov iz Rusije, Antonio Trindade iz Brazila, Abdulkavi Ahmed Jusuf iz Somalije, Kristofer Grinvud iz Velike Britanije, Džoan Donohju iz SAD, Đorđo Gaja iz Italije, Džulija Sebutinde iz Ugande i Su Hanđin iz Kine. Obe strane imenovale su i ad-hok sudije koje će, takođe, biti članovi veća. U ime Srbije, to će biti sudija Milenko Kreća, a Hrvatska je za ad-hok sudiju imenovala Budislava Vukasa.

U tužbi protiv Srbije, Hrvatska tvrdi da je zvanični Beograd odgovoran za "etničko čišćenje" hrvatskih građana kao "oblik genocida" zato što je "direktno kontrolisao aktivnosti svojih oružanih snaga, obaveštajnih agenata i raznih paravojnih odreda koji su počinili zločine na teritoriji Hrvatske, u regionu Knina, istočne i zapadne Slavonije i Dalmacije".

Glavni pravni zastupnik Srbije u ovom procesu je Saša Obradović, a članovi tima su profesor Vilijam Šabas, jedan od najvećih pravnih autoriteta za pitanje genocida, nemački pravnik Anderas Cimerman, koji je učestvovao i u sporovima Srbije sa BiH i Kosovom, britanski advokat Vejn Džordaš, koji je pred Haškim tribunalom branio Jovicu Stanišića i beogradski advokat Novak Lukić, bivši branilac Momčila Perišića i Veselina Šljivančanina.

Hrvatsku će zastupati profesorka međunarodnog prava iz Rijeke Vesna Crnić-Grotić, pomoćnica ministra spoljnih poslova Andrea Metelko-Zgombić, uz ugledne britanske pravnike Džejmsa Kroforda, Filipa Sendsa i Kira Starmera. Član hrvatskog tima biće i američki advokat Luka Mišetić, koji je pred Haškim tribunalom zastupao generala Anta Gotovinu.