Ni država, ni kruna ne mare za svetinju

- Prema kazivanju Gaje Vodeničarevića, Karađorđevog oca Petra Jovanovića je u tada pustu Zagoricu doselio izvesni Mujo Husein. Petar je bio i prvi žitelj ovog sela. Osim Đorđa, u braku sa Maricom imao je i ćerke Mariju i Milicu i sinove Marka, Marinka i Milovana. Prema priči Gaje Vodeničarevića, čija se porodica u Zagoricu doselila odmah nakon Jovanovića, Petrova porodica je bila veoma siromašna - objašnjava Stevanović.

Ni deviza, ni obnove Igor Petković, radnik Kulturnog centra u Topoli, koji priprema knjigu o crkvi u Goroviču, kaže da se ovaj hram u zvaničnim dokumentima prvi put pominje u nekom popisu 1528. Od tada propada, a konačno je opusteo 1863. godine. - Poslednji sveštenik koji je obavljao službu u ovoj bogomolji bio je pop Sreten Lukić. Istina, bilo je više pokušaja da se crkva obnovi, a poslednji put je to bilo osamdesetih godina prošlog veka kada je bilo prikupljeno oko 50.000 nemačkih maraka, ali niti je hram obnovljen, niti se zna šta se desilo sa novcem. U svakom slučaju, velika je sramota da je tako stara crkva, u kojoj se još venčao Karađorđe, u tako jadnom stanju. Usred crkve raste drveće - kaže Petković.

Sećanje Gaje Vodeničarevića se, u nedostatku istorijskih podataka, uslovno može uzeti kao važno i svedočenje o detinjstvu vožda Karađorđa, možda i jedino, ali je nepobitno da se 1876. godine Đorđe Petrović venčao sa Jelenom Jovanović, ćerkom obor-kneza jaseničkog Nikole i njegove žene Bosiljke iz Masloševa.

- Ne zna se tačno kada je Karađorđe rođen i samo se pretpostavlja da je u vreme ženidbe imao oko 20 godina. Đorđe i Jelena su se venčali u crkvi Svetog Preobraženja Gospodnjeg u selu Gorovič, od Zagorice udaljenog nekoliko kilometara - iznosi Čedomir Stevanović malo poznate podatke.

Prema legendi, jer pisanih dokumenata o izgradnji crkve nema, hram u selu Gorovič gde danas ima oko 70 kuća, zadužbina je srpskog despota Stefana Lazarevića, koji je kao turski vazal sa vojskom tu zanoćio na putu prema Nikopolju i bici koja se odigrala 1396. Posle sna u kojem mu je rečeno da će pobediti kod Nikopolja, već sutradan je naredio da u selu otpočne izgradnja crkve. Po drugom tumačenju, despot Stefan Lazarević je crkvu izgradio kao crkvu pokajnicu, jer se borio na strani Turaka protiv hrišćanske braće. Zvaničnih podataka o ktitoru crkve i njenoj izgradnji nema, ali se zna da je nekoliko puta paljena i opustošena, a takva je i danas.

Veliki greh i sramota padaju na srpsku državu i narod, pa i na dinastiju Karađorđevića, što je crkva u Goroviču u ovako jadnom stanju, mišljenje je Ratka Velimirovića, meštanina Goroviča.

- Da je nekom drugom narodu ovakva svetinja, bila bi obnovljena. Ovako, obilazimo zidine, palimo sveće, molimo se Svevišnjem i nadamo se da će se u ovoj crkvi ponovo čuti zvona - nada se Velimirović.
 

Kum Milisav Saranovac - Kum na Karađorđevom venčanju je bio Milisav, doseljen u Zagoricu iz sela Saranova, po čemu je dobio prezime Saranovac. Stari svat je bio Mijat Avramović iz Ivanče, a dever Paja, mlađi brat nekog Ivana. Karađorđa i Jelenu venčao je, kako je ostalo zapisano, pop Aleksandar, sin popa Mijata - priča Stevanović.