Umesto Albanki Ruskinje

Ovaj zaokret najavio je Vojin - Voja Vučićević, dugogodišnji predsednik Stare Raške koja je godinama pomagala mladim srpsko-albanskim bračnim parovima, a organizovala je i nekoliko poseta momaka iz Raške oblasti Skadru i okolini i dolazak udavača iz Albanije na upoznavanje (Sabor na Javoru) sa mladićima iz ovog kraja. Računa se da je do sada u Rašku oblast stiglo oko 400 Albanki koje su se uglavnom pokazale kao dobre supruge i majke, odlične radnice i verni čuvari kućnih ognjišta.

- Neki su ceo ovaj projekat pretvorili u biznis, uzimaju veliki novac gorštacima da bi ih oženili Albankama. Zbog toga smo se odlučili za novi projekat dovođenja neudatih Ruskinja, za početak bi ih došlo pedesetak, mahom iz seoskih sredina. Trenutno tražimo sponzore za prvi čarter let i boravak grupe Ruskinja u Raškoj oblasti i drugim delovima Srbije. Devojke treba da vide gde će živeti i upoznati ovdašnje momke - kaže Vučićević i naglašava da su za pomoć u realizaciji ovog projekta interesovanje do sada pokazale opštine Jagodina i Čajetina i nekoliko firmi, ali ne i država.

U početku, Albanke su u Rašku oblast dolazile uglavnom po preporuci rođaka i prijatelja i uz neku vrstu garancije Stare Raške. Poslednjih godina u ceo projekat umešali su se razni menadžeri, mešetari i agencije koji za pronalaženje neveste u Skadru i okolini traže (i često dobijaju) 2.000-3.000, pa i više hiljada evra.

Bolje upućeni u Sjenici, Novoj Varoši, Novom Pazaru, Priboju i Prijepolju kažu da su, uprkos dobroj nameri Stare Raške, mali izgledi da se uskoro zaustavi nekontrolisano dovođenje Albanki, najpre zato što su najbliže, a i iz razloga što su se pokazale kao sjajne radnice i domaćice, privržene mužu i kući, koje žele da rode što više dece. Raniji projekti sa Ruskinjama uglavnom su propadali, jer su devojke sa Istoka mnogo probirljivije i zahtevnije, a momci iz Raške oblasti ističu da su, za razliku od Albanki, previše slobodne i da vole da švrljaju.
 

Buđevo za primer U zabitom pešterskom selu Buđevo tri decenije nije se čuo dečji plač, a tridesetak momaka, uglavnom starijih od 35 godina, nije imalo nikakvih šansi da se oženi. Sada se u ovom selu ponose sa 22 neveste iz Albanije i 20 dece, još nekoliko mališana je na putu. Selo je oživelo, pa je posle više decenija u njemu nedavno otvorena i škola.