Evropski lovac na komete
Kometu s kojom Rozeta treba da se sretne otkrili su 1969. godine ruski astronomi Klim Čurjumov i Svetlana Gerasimenko, pa je tako dobila i ime. Ima jezgro veličine četiri kilometra koje rotira svakih 12 sati.
Rozeta, probudi seEvropska svemirska agencija u decembru 2013. pokrenula je kampanju "Rozeta, probudi se" i pozvala sve obožavaoce kometa širom sveta da naprave specijalnu video poruku kako bi probudili Rozetu. Dva najbolja autora video-snimka dobila su specijalnu ulaznicu za kontrolni centar Rozete u Darmštatu u Nemačkoj, kako bi u novembru 2014. prisustvovali specijalnoj proslavi prvog spuštanja na kometu. |
Kada se Rozeta približi kometi, što bi trebalo da se dogodi u avgustu 2014, neko će vreme leteti uporedo sa njom, da bi u novembru naučnici pokušali da na njenu ledenu površinu spuste robotski modul File. Sonda Rozeta će se družiti sa kometom još godinu dana, sve do decembra 2015.
Robot treba da uzme uzorke i napravi snimke u trenutku dok se kometa približava Suncu 2015. Naučnici se nadaju da će im ti podaci pomoći da saznaju više o kometama, koje često nazivaju prljavim ledenim loptama. Veruje se da je njihov sastav nepromenjen od formiranja Sunčevog sistema pre 4,6 milijardi godina, što bi naučnicima moglo da pomogne da shvate kako je nastao Sunčev sistem.
Evropska svemirska agencija počela je da se bavi kometama 1986. godine kada je njena sonda Đoto prošla nedaleko od jezgra Halejeve komete, u čemu su joj pomogle dve sovjetske sonde Vega, koje su pre nje u tome uspele. Rusija danas više ne učestvuje u istraživanju kometa.
Kosmička praćkaSonda Rozeta lansirana je u martu 2004. godine. Napravila je tri puta krug oko Zemlje, te zahvaljujući Marsu izvela takozvanu gravitacionu praćku kako bi se pozicionirala prema kometi 67P/Čurjumov-Gerasimenko. Nakon miliona pređenih kilometara i preletanja pored dva asteroida sonda koja pripada Evropskoj svemirskoj agenciji, u junu 2011. stavljena je u hibernaciju kako bi se sačuvala za poslednju, riskantnu fazu svog putovanja. |