Istina o Sarajevskom atentatu (2): Ulični lov na Ferdinanda

Poslednje putovanje: Nadvojvoda Franc Ferdinand i nadvojvodkinja Sofija kreću u obilazak Sarajeva

 

Kolona se lagano kretala sarajevskim ulicama okićenim crnim i žutim habzburškim bojama i bosanskim crveno-žutim zastavama. Pozdravljana povicima okupljene mase, povorka se približavala mostu Ćumurija na Miljacki gde je dolazak carskog automobila čekao prvi atentator u nizu, Muhamed Mehmedbašić. I, dok je oko njega sve odjekivalo od klicanja carskom paru iz Beča, Mehmedbašić se pripremao da baci svoju bombu. Bio je to momenat visoke napetosti: onog časa kada povuče osigurač na bombi, a to je potez koji sam po sebi proizvodi glasan zvuk, nema više povratka, bomba mora da bude bačena. Mehmedbašić je nekako uspeo da, stisnut u masi, oslobodi bombu iz omotača, ali je u upravo tada osetio nekoga, najverovatnije policajca, kako mu prilazi iza leđa. U tom trenutku je, prema sopstvenom iskazu u kasnijoj istrazi, bio naprosto paralisan od straha. Osetio je, rekao je, isti onakav strah kakav ga je bio obuzeo kada je, pre toga, odustao da ubije guvernera Bosne Oskara Poćoreka u januaru iste 1914. godine.

PRVI SE UPLAŠIO
Atentator Muhamed Mehmedbašić, paralisan paničnim strahom, nije uspeo da kod mosta Ćumurija na Miljacki aktivira i baci bombu na automobil prestolonaslednika austrijske krune Franca Ferdinanda i njegove supruge Sofije. I, kolona je prošla. Sledeći "ubica" u lancu atentatora duž obale Miljacke bio je bosanski Srbin Nedeljko Čabrinović.

Neuspeli samoubica: Nedeljko Čabrinović

U času prolaska svečane kolone Čabrinović oslobađa bombu i aktivira detonator udarcem u stub svetionika pored kojeg je stajao. Na glasan udarac bombe o stub, Ferdinandov telohranitelj Harač pomislio je da je pukla guma na automobilu, ali je vozač u Fredinandovom automobilu ugledao bombu kako leti prema kolima i pritisnuo gas. Da li je sam Nadvojvoda primetio kako bomba leti kroz vazduh i uspeo da joj rukom skrene pravac, kako kaže jedna verzija, ili je bomba jednostavno odskočila nakon udarca u automobil, nije nikada sa sigurnošću ustanovljeno. U svakom slučaju, bomba je promašila automobil, pala na trotoar i eksplodirala iza Ferdinandovih kola ranivši nekoliko policajaca i načinivši veliku rupu na asfaltu. Ferdinand je, prema potonjim zapisima u istrazi, na incident odgovorio "zapanjujućom hladnokrvnošću". Sve oko njegovog automobila bilo je u oblaku prašine i dima. Jedan šrapnel je lagano okrznuo Sofijino lice, dok su kola iza carskog para nastradala više: jedan policajac je ranjen, ostali putnici su poskakali iz kola, a najteže rane zadobio je ađutant guvernera Poćoreka, Erik Fon Merici koji je obilato krvario iz rane na glavi. Nekoliko građana u špaliru bilo je takođe ozleđeno. Čim je bacio bombu, Čabrinović je progutao prašak cijanida i bacio se sa velike visine preko ograde u Miljacku.

Nijedan od ova dva pokušaja samoubistva, skok sa visine i gutanje otrova, nije mu uspeo. Otrov je bio, kako je utvrđeno kasnije, lošeg kvaliteta. Spalio mu je samo grlo i stomačnu floru, ali ga nije ubio niti, pak, onesvestio. Miljacka je bila izuzetno niskog vodostaja da bi se u njoj udavio. I umesto svega toga, Čabrinović je samo pao - sa oko osam metara visine, na peščanu površinu gde ga je ubrzo stigao i uhvatio "neki berberin naoružan pištoljem" i dvojica policajaca. Umesto da odmah napusti mesto atentata, austrijski prestolonaslednik je izašao iz automobila i jedno vreme prisustvovao operaciji hitne pomoći ozleđenom Čabrinoviću! Tek posle toga naredio je da kolona nastavi put prema Vijećnici. - Idemo dalje, čovek je, očigledno, neki ludak - rekao je princ Ferdinand prema navodu Klarka u njegovoj knjizi o atentatu. Klark ovu scenu opisuje na osnovu dokumenata iz britanskih i nemačkih arhiva. Kolona je nastavila predviđenom putanjom na kojoj su je, međutim, čekali ostali "teroristi". Incident kod mosta Čumurija dao im je dodatno vreme da se brzo priberu i pripreme za izvršenje zadataka. "Ali, svi su oni bili mladi i neiskusni; svi su ,naprosto, gubili nerve u momentu kada im se povorka približavala" (Klark). Sledeći u strukturi atentata bio je Vaso Čabrinović, najmlađi u grupi.

Prvi atentator: Muhamed Mehmedbašić

I on se paralisao kao i Mehmedbašić pre njega na nekoliko minuta. U odlučnom momentu odustao je od atentata "najverovatnije zato što je, sasvim neočekivano, video da pored Nadvojvode sedi i njegova supruga"!? - Nisam potegao ni bombu ni revolver zato što sam pored Njega ugledao Vojvotkinju. Bilo mi je žao da i ona nastrada - izjavio je kasnije u istrazi. U svakom slučaju, sledeći u nizu, Cvetko Popović, jednostavno se uplašio i odustao. Stajao je na njegovoj poziciji spreman da baci bombu, ali to nije učinio jer je "izgubio hrabrost čim je ugledao Nadvojvodu pred sobom". Do Popovića je, međutim, već bila doprla vest da je njegov prethodnik, Vaso Čabrinović, omanuo, pa je Popović odmah pobegao u obližnju zgradu Srpskog prosvetnog društva "Prosveta" i neupotrebljenu bombu sakrio u podrum zgrade. Na sceni je, tako, ostao samo Gavrilo Princip.

ODUSTAO I PRINCIP

Gavrilo Princip se, čekujući kolonu prestolonaslednika Franca Ferdinanda počeo predomišljati u trenutku kada je čelo povorke bilo već sasvim blizu. Čuo je za eksploziju na mostu Ćumurija i pomislio da je atentat već uspeo, pa je pojurio prema poziciji na kojoj je trebalo da bude Čabrinović. Mogao je, međutim, samo da vidi kako ga odvode. Vidi ga kako se u agoniji previja od bolova izazvanih gutanjem cijanida i pada sa visoke obale. "Odmah sam shvatio da plan nije uspeo i da Čabrinović nije stigao da se otruje", reći će kasnije Princip. U tom trenutku hteo je, kako kaže u istrazi, da ga ubije revolverskim hicima (kako je bilo dogovoreno u scenariju ukoliko neko padne u ruke vlasti), ali je upravo tada stigla kolona sa Ferdinandom. Princip tada odustaje da likvidira Čabrinovića i svu pažnju okreće prema koloni sa Ferdinandom i njegovom suprugom, ali već nema vremena za intervenciju - kolona promiče ispred njega. U tom trenutku povorka je, povrh svega, još išla velikom brzinom, pa Pricip nije siguran da će u takvim uslovima pogoditi metu.

Sutra - Istina o Sarajevskom atentatu (3): Farsa od svečanog dočeka