Ustavni sud ustuknuo pred politikom

Reč je o 11 uredbi i administrativnih naređenja: o Kosovskoj povereničkoj agenciji, o posebnoj komori Vrhovnog suda Kosova, o promeni prava na korišćenje nepokretne imovine u društvenoj svojini, o dodeli zemljišta pod nadležnošću Kosovske povereničke agencije opštinama... Akte je donela Misija UN na Kosovu u periodu od 2002. do 2008. koji su, prema mišljenju Kancelarije za KiM, doveli do nelegalnih privatizacija. Kancelarija je navela da su osporeni propisi "u suprotnosti sa članom 76 Ustava Srbije kojim je utvrđeno da je država nadležna da uređuje i obezbeđuje pravni položaj privrednih subjekata, svojinske i obligacione odnose i zaštitu svih oblika svojine, kao i da je Ustavni sud nadležan da oceni ustavnost opštih akata Unmika".

Ćute o sporazumima iz Brisela Kancelarija za Kosovo i Metohiju je barem dobila odgovor na svoj zahtev. Demokratska stranka Srbije (DSS) predala je septembra 2012. zahtev Ustavnom sudu za preispitivanje zakonitosti uredbi koje su donete na osnovu sporazuma Beograda i Prištine dogovorenih u Briselu. Čak je i potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić kazao da će prihvatiti svaku odluku Ustavnog suda. Međutim, Ustavni sud Srbije još se nije o tome izjasnio.

U obrazloženju na 18 stranica Ustavni sud Srbije, u veću od 12 sudija od kojih je jedan izdvojio mišljenje, ukazao je da "osporeni akti nisu doneti na osnovu Ustava, već su doneti', kako se u njima navodi "shodno ovlašćenjima koja su specijalnom predstavniku generalnog sekretara UN data Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 (1999)".

"Osporeni akti, s obzirom na predmet regulisanja i subjekte koji su ih doneli, ne predstavljaju ni međunarodne ugovore koji su deo pravnog poretka Republike Srbije", zaključio je Ustavni sud Srbije.

U izdvojenom mišljenju, sudija prof. dr Olivera Vučić, koja je glasala protiv ovakve odluke Ustavnog suda, navodi da se Kancelarija za KiM složila da se "zastane sa postupkom ocene ustavnosti opštih akata o privatizaciji" donetih na teritoriji Kosova.

Naime, prvo je Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo Skupštine Srbije još 14. decembra 2012. godine obavestio Ustavni sud da je "u toku izrada zakona kojim će se regulisati suštinska autonomija AP Kosovo i Metohija". Taj odbor je predložio da se "zastane sa svim postupcima koji se pred Ustavnim sudom vode, a koji se tiču ocene ustavnosti i zakonitosti pravih akata kojima se reguliše materija koja će biti normirana pomenutim zakonom".

Na kraju Odbor "izražava sigurnost" da je "Ustavni sud svestan državnog značaja adekvatne regulacije predmetne materije, te da će izaći u susret nadležnim državnim organima". Ustavni sud je taj dopis skupštinskog odbora prosledio Vladi Srbije 18. januara prošle godine, a od Kancelarije za KiM dobija dopis 22. februara te godine u kome se Kancelarija "predlaže da Ustvani sud zastane sa postpukom ocene ustavnosti opštih akata o privatizaciji".
 

Greška Prof. dr Olivera Vučić navodi da ustavna materija ne može biti predmet zakonskog uređenja. - Ustavni sud je pogrešio kada je Kumanovski sporazum smatrao aktom relevantnim za odustajanje Kancelarije za KiM od predloga koji je uputila Ustavnom sudu - smatra Vučićeva.