Šta čeka srpskog seljaka u EU (1): Udruživanje ili propast
Ovo nisu reči nekog protivnika Evropske unije, već odgovor na pitanje šta čeka malog seljaka u EU koji smo dobili od jednog britanskog agroinženjera koji je želeo da ostane neimenovan tim pre što je njegova firma, koja uzima u najam zemljište da bi gajila žitarice, imala loša iskustva u Srbiji zbog, kako kaže, nerešenih vlasničkih odnosa i nepouzdane državne administracije.
Stop za kace i kante
Šta znači ovo upozorenje? Srbija neće moći da izbegne ispunjavanje kriterijuma koji važe za poljoprivrednike u EU. Slike na primer zabrađenih seljanki koje na pijaci prodaju sir iz kace ili iz plastičnih i metalnih kanti - postaće zauvek prošlost.
Biće obavezna prodaja u propisanim frižiderima. Da bi kupili te frižidere, seljaci će morati da se udruže ili da prodaju svoje proizvode direktnim otkupljivačima koji će imati finansijskih mogućnosti da transportuju i prodaju sir u propisanim fitosanitarnim uslovima. Mnogi neće izdržati konkurenciju i moraće da vide od čega će da prežive.
Drugi naš sagovornik, Česlav Adam Siekierski, evropski poslanik i potpredsednik komisije za poljoprivredu u Evropskom parlamentu kaže da će pripreme za ulazak u EU dovesti do velikih promena. Te promene međutim ne moraju da budu loše za male seljake koji po definiciji EU imaju ispod dva hektara zemljišta.
Sve manje seljaka- Od kada je Poljska ušla u Evropsku uniju broj seljaka smanjio se za petinu. Ranije, pre prijema, oko 60 odsto stanovništva živelo je u seoskom području, a sada je taj broj smanjen na 52 procenta. Najveći deo onih koji žive u seoskom području rade u gradovima i žive na selu zbog boljeg kvaliteta života, kako bi izbegli gradsko zagađenje, buku, itd - kaže Siekierski. |
- Ako se kao gornja granica označi površina od dva hektara onda ova grupa gazdinstava čini polovinu ukupnog broja poljoprivrednih gazdinstava u EU. Ako se kao gornja granica označi pet hektara, onda mala gazdinstva ispod te granice čine dve trećine od ukupnog broja u Uniji - kaže Siekierski.
Spas u zadrugama
"Pre ulaska u EU mi Poljaci plašili smo se priliva stranih poljoprivrednih proizvoda, plašili smo se konkurencije ali naši su se strahovi ispostavili neopravdanim. Desilo se suprotno, mi smo modernizovali poljoprivredu i posle ulaska u EU i u zajedničko tržište, naš je izvoz značajno povećan, od uvoznika postali smo izvoznici poljoprivrednih proizvoda", dodaje Siekierski, jedan od ključnih poljoprivrednih stručnjaka koji je učestvovao u pripremama za ulazak Poljske u EU.
On naglašava da pored fitosanitarnih uslova, treba organizovati i masovniju proizvodnju.
- Mala gazdinstva treba da se organizuju u kooperative i u proizvodne grupe kako bi mogli zajednički da skladište svoje proizvode i da ih zajednički isporučuju na tržište, kako bi mogli zajednički da organizuju tržišnu promociju i dakle da trguju na način na koji to rade krupni proizvođači - kaže Siekierski.
On međutim upozorava da poljoprivrednici treba sami da se organizuju i udružuju.
- To ne može umesto seljaka da učini država ili neko drugi sa strane. Postoje subvencije i fondovi koje je EU namenila proizvođačkim grupama u oblasti poljoprivrede kao i za investicije - kaže naš sagovornik.
Siekierski ocenjuje da bi u Srbiji moglo da bude kao u Poljskoj: kada se poljoprivrednici uvere da su sve jači na tržištu oni nastavljaju da se organizuju.
- Maloprodaji i velikim trgovačkim lancima više odgovara da otkupljuju od velikih proizvođača nego od malih. Samostalni mali poljoprivrednici nisu u mogućnosti sistematski i redovno da ih snabdevaju i zato su oni okrenuti velikim proizvodnim grupama - upozorava on.