Građani Srbije: Najviše su diskriminisane žene (ne gejevi)
"Društvenu stvarnost u Srbiji obeležavaju široko rasprostranjeni rodni, etnički i drugi stereotipi i predrasude, a nivo socijalne i etničke distance prema pojedinim manjinskim grupama i dalje je izrazito visok", rekla je poverenica Nevena Petrušić na predstavljanju rezultata u Beogradu.
Kao najdiskriminisaniju grupu, 42 odsto ispitanika označilo je žene, a 41,5 odsto Rome, koji su u istraživanju iz 2012. bili na prvom mestu.
Po rečima Petrušićeve, do smanjenja diskriminacije neće doći ako se ne savladaju "autoritarni mentalitet, politička nekultura i predrasude", i uspostavi vrednosni sistem u kome se razlike među ljudima prihvataju.
Prema rezultatima izveštaja, postoje "značajne predispozicije" za diskriminaciju prema pripadnicima lezbijske, gej, biseksualne i trans seksualne (LGBT) populacije, a 49 odsto ispitanika slaže se sa tvrdnjom da je homoseksualnost "bolest koju treba lečiti".
Takođe su uočene ukorenjene predrasude prema manjinskim etničkim i "netradicionalnim" verskim zajednicama, a 35 odsto građana smatra da male verske zajednice "kradu dušu ljudima".
Najveći stepen etničke distance postoji prema Albancima, koje više od polovine ispitanika ne želi u svojoj porodici, a 25 odsto kao komšiju, dok petina ispitanika smatra da oni uopšte ne treba da budu državljani Srbije.
Veliki broj ljudi izrazio je nespremnost za stupanje u porodične odnose sa Romima (56 odsto), Bošnjacima (43 odsto) i Hrvatima (39 odsto).
Rezultati pokazuju da su građani svesni da je diskriminacija široko rasprostranjena, a više od trećine ispitanika smatra da je ona najraširenija u sferi rada i zapošljavanja. Taj podatak se podudara sa statistikom poverenika, po kojoj se više od trećine pritužbi građana toj instituciji odnosi na diskriminaciju na radu i prilikom traženja posla, kazala je
Petrušićeva.
Kao najodgovornije za postojanje diskriminacije, ali i kao zadužene za njeno suzbijanje, građani vide političke stranke, Vladu i Skupštinu Srbije, medije i pravosuđe.