Srbija i dijaspora (3): Uhode - domari i kelneri
- Kad je 1963. počela Brozova privredna reforma, nastala je velika nezaposlenost, te počinje intenzivnija saradnja sa Zapadom, liberalizuje se pasoški režim, veliki broj ljudi odlazi u inostranstvo. Istovremeno, strahuje se od uticaja političke emigracije na gastarajbatere - veli Stojanović.
Dolazeći u zemlje Zapadne Evrope naši ljudi su bili u situaciji da se u nepoznatoj sredini i bez znanja stranog jezika oslanjaju na sunarodnike koji su tamo već živeli.
Otmica i ubistvoĐoku Stojanovića ubila je, tvrdi Ivan, Udba 8. avgusta 1975. godine, prilikom kidnapovanja Vlade Dapčevića poznatog jugoslovenskog revolucionara i disidenta. Tada je likvidiran i Aleksandar Opojević iz Rumunije, drugi svedok te otmice. |
- Tih godina u zapadnoevropskim i prekomorskim državama postale su dostupne i knjige o zločinima Brozovog režima, istina o građanskom ratu, koji se odvijao u okviru Drugog svetskog rata na tlu Kraljevine Jugoslavije, kao i bogata literatura antikomunističke i verske sadržine. I sve na srpskom jeziku. Emigrantska elita postala je trn u oku režimu u SFRJ, ali i meta za odstrel. Jugoslovenska Služba državne bezbednosti nije uspevala da ućutka staru srpsku antikomunističku emigraciju, a u svet kontinuirano odlaze reke gastarbajtera kojima se u SFRJ otvaraju policijska dosijea. Često su gastarbajteri ucenjivani pri produženju ili zameni pasoša da postanu potkazivači. Kako to nije bilo efikasno, SDB u zemljama zapadne Evrope, gde već ima oko milion tadašnjih jugoslovenskih državljana, počinje da organizuje i prislušne službe, poput lanaca nacionalnih restorana, kao što su Balkan-gril i Dubrovnik. To je potvrdio i Silvio Gorenc, tadašnji funkcioner SDB u SFRJ svom kolegi Jan-Mihaju Paćepi, generalu rumunske policije, a ovaj je to objavio u knjizi "Crveni horizonti", kad je prebegao u Ameriku - objašnjava Stojanović.
Tih godina SDB je iz SFRJ slala svoje ljude u svet sa mnogo novca, oni bi se tamo brzo "bogatili", predstavljali se kao antikomunisti i infiltrirali se u nacionalne i monarhističke srpske emigrantske organizacije.
Srbija i dijaspora |
- Po zapadnoj Evropi otvarali su restorane sa nacionalnom kuhinjom jugoslovenskih prostora. Personal, dovođen iz SFRJ, prethodno je obučavan za špijuniranje i rukovanje tehnikom za prisluškivanje. Pošto su ti restorani bili dotirani od SDB iz SFRJ, hrana i piće su bili jeftiniji, a dovođeni su i estradni zabavljači. Ali, svi stolovi su bili ozvučeni i razgovori snimani. Osoblje restorana je slalo snimljene audio-kasete odeljenjima SDB-a. Kad bi gastarbajteri dolazili na odmor u rodni kraj, saslušavani su i bili šokirani informacijama kojima policija raspolaže o njima. U strahu su ili pristajali da postanu doušnici ili odbijali svaki kontakt sa antikomunističkom emigracijom po povratku u inostranstvo. Takođe, da ekonomski emigranti ne bi postali opozicija, u inostranstvu se dotacijama iz SFRJ za gastarbajtere osnivaju razni klubovi i kulturni centri, za njihovu decu otvaraju se dopunske škole na srpsko-hrvatskom jeziku, finansiraju se mnoge organizacije i udruženja, a sve je bilo pod stalnom kontrolom Državne bezbednosti - zaključuje Stojanović.
Nekadašnji šef Centra za organizaciju jugoslovenske obaveštajne službe Anton Duhaček obznanio je još 1992. godine da je još od 1952. obaveštajna služba Jugoslavije za rad u inostranstvu bila ugrađena u Ministarstvo inostranih poslova, a "kao agenti vrbovani su svi oni koji su bilo kojim poslom odlazili u inostranstvo: trgovinski predstavnici, sportisti, dopisnici jugoslovenskih listova, folklorne grupe...". Navodi da su se najiskusniji agenti nalazili u jugoslovenskim diplomatskim predstavništvima, ambasadama i konzulatima, te da je i zbog uhođenja dijaspore gotovo kompletno osoblje "od domara do ambasadora, od daktilografkinje do konzula, bilo uključeno u rad jugoslovenske obaveštajne službe".