DSS politički odgovorna za ubistvo Đinđića
- Postavlja se pitanje da li će neko od njih biti spreman da svedoči u vezi s političarima, odnosno da li tužilaštvo može da im ponudi neke beneficije da bi bili svedoci. Problem je što su sva ta lica osuđena na 40 godina, pa verovatno iz te perspektive nemaju direktan interes da svedoče - rekao je Homen odgovarajući na pitanje zbog čega tokom Tadićeve vlasti nije otkrivena politička pozadina atentata na Đinđića.
Za vreme vlasti Borisa Tadića su podnete krivične prijave Đinđićeve majke i sestre, koje su dostupne javnosti, i u kojima se ukazuje na političku pozadinu ubistva.
- Jeste, u tim prijavama se pominju određena imena, to su imena ljudi koji su tada imali operativnu vlast i funkcije, ali da bi se zaista jednom stavila tačka na pozadinu ubistva, nama su potrebni svedoci koji bi direktno povezali političare sa atentatom.
Na osnovu dokaza koji su u krivičnim prijavama jasno se ukazuje na Vojislava Koštunicu i njegov kabinet, što i vi sami kažete. Zašto ste izbegavali da se s tim suočite?
- Politička odgovornost se ogledala kroz izjave političara i pisanje tabloida u to vreme. Nesporno je da DSS snosi tu političku odgovornost. Sećate se da je Koštunica javno branio pobunu “crvenih beretki“. Imamo, s druge strane, krivičnu odgovornost koja se ogleda u tome što je neko znao da se priprema atentat.
Oduzeli više od 400 miliona € od kriminalacaTadić je izjavio da niste mogli da rešite slučaj Šarić jer on na teritoriji Srbije nije napravio nijedan prekršaj. Kako vam zvuči ta izjava? - Imao sam godinama lično obezbeđenje, jer sam, pretpostavljam, radio posao koji je smetao tim kriminalcima. Mi smo vodili istragu u dva dela, jedan je za šverc kokaina van teritorije Srbije. U Srbiji je desetine ljudi pohapšeno zbog pranja tog novca. Kroz to smo došli do oduzimanja imovinske koristi u iznosu od više od 400 miliona evra. Toliko o našem učinku, a voleo bih da vidim učinak sadašnje vlade, za ove dve godine - koliko je oduzeto imovine. |
Mislite na Nebojšu Čoviću i Velimira Ilića?
- Ne bih sada spekulisao sa imenima, ali to je ono što je krivična odgovornost.
Ali, Nebojša Čović je dvadesetak dana pre ubistva Zorana Đinđića, a po svedočenju Velimira Ilića, bio obavešten o pismu Milorada Ulemeka o rušenju vlade Đinđića, i nije reagovao na njega.
- Da, da, o tome pričam. Zna se tačno, u javnosti je bilo o tome ko je davao političku podršku.
Miljko Radisavljević tvrdi da mu Tadićeva vlast nije dozvoljavala da radi svoj posao i da procesuira neke slučajeve.
- Ja ne verujem da je Radisavljević dao takvu izjavu.
Jeste to izjavio.
- Dozvolite da kažem svoje mišljenje. To nije tačno, što se tiče Borisa Tadića. Ono što mislim o Radisavljeviću jeste da je izuzetno dobar tužilac.
Kako komentarišete izjave Verana Matića da kod Borisa Tadića nije naišao na podršku za formiranje komisije o ubistvima novinara?
- Ozbiljne istrage se rade daleko od očiju javnosti i za njih se ne prave nikakve medijske kampanje. Iz mog iskustva, kada god istraga dođe u medije, postoji opasnost da bude ugrožena.
Kako se vi lično osećate, s obzirom na to da ubistvo Slavka Ćuruvije rešava aktuelna vlast? Šta vas je sprečavalo da okončate taj slučaj?
- Mi smo imali potrebu da taj slučaj rešimo. Međutim, Legija nije bio spreman da ulazi u bilo kakav odnos sa tadašnjom političkom strukturom. Zašto je to učinio sada, pitanje je za njega.