U 75. godini prodao vikendicu i upisao fakultet
Besim Šabanović je pre sedam godina otišao u penziju kao pogonski inženjer. Pre rata je završio Višu tehničku školu u Beogradu, a radni vek je proveo na površinskoj eksploataciji uglja u Banovićima, održavajući rudarsku mehanizaciju.
Dete rudara, odrastao u višečlanoj porodici, sa šestoro dece, Besim kaže da se i posle završenih zanatskih škola stalno usavršavao i da ni jednu stepenicu u obrazovanju nije preskakao.
"Položio sam prijemni ispit iz biologije i hemije na ovom fakultetu i redovno polažem ispite. Nadam se da ću ga u roku i završiti. Smatram da je znanje najsigurnija investicija i najveći kapital. Završio sam srednju mašinsku i Višu tehničku školu u Beogradu. Posle rata posvetio sam se agrarnoj proizvodnji, uzgoju začinskog bilja i povrća. Završio sam i poljoprivrednu školu. U međuvremenu sam prodao vikendicu i od tog novca finansiram svoje školovanje", kaže Besim Šabanović.
Dodaje da vanredno studiranje poprilično košta, a da školarina za jednu godinu iznosi oko 750 evra.
Šabanović ima svoj plastenik za proizvodnju povrća, koji je sam konstruisao. Uzgaja paradajz, šargarepu, rotkvu. Ima stalne kupce, tako da ne brine za plasman svojih proizvoda. Nauka mu je od velike koristi u praktičnom radu na vlastitom imanju.
Što se studiranja tiče, kaže, da su mu mnogi rekli: "Besime, šta će ti to u poznim godinama?" Ipak, on ne odustaje. Najvažnije je, kaže, da ga zdravlje još dobro služi i da nije izgubio volju za učenjem i usavršavanjem.
Veliki broj njegovih, tri puta mlađih kolega, imale bi od njega mnogo toga da nauče o snazi volje i želji za znanjem.